Page 10 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

уједначену врло тамну, плаву позадину као што је небо у ведрим ноћима без звезда.
Кроз неколико секунди ова позадина се прожме великим бројем светлуцавих зелених
мрља, распоређених у неколико слојева који полако иду према мени. Онда се са десне
стране појављује дивна слика два скупа паралелних густих линија који су међусобно
управна и у свим бојама, а преовлађују зеленожути и златни тонови. Одмах затим
линије постају светлије и цео простор бива посут тачкицама трептећег светла. Слика се
полако креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој страни,
остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло брзо
уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи
лик. Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу
фазу. Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију.
Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан. Уколико их нема и одбијају да дођу,
знам да ћу провести бесану ноћ.

До које је мере машта играла улогу у мом детињству могу да илуструјем још
једним чудним искуством. Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да
се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао
се са мојим телом, које је било лако као да је од плуте, а ја бих скочио и дуго лебдео у
простору. Било је то чаробно осећање после кога је следило горко разочарење пошто
бих доцније схватио да је заблуда.

У том периоду у мени су се стекле многе чудне склоности, нетрпељивости и
навике, од којих неке могу да припишем спољним утисцима, а неке ми остају
необјашњиве. Снажну одвратност сам осећао према женским минђушама, док су ми се
други делови накита као што је наруквица, допадали мање или више, зависно од
својих облика. Када бих угледао бисер, готово бих добио напад, али ме је зато
фасцинирао сјај кристала или предмета оштрих ивица и равних површина. Не бих
дотакао косу неке друге особе, осим, можда, ако би неко у мене уперио револвер.
Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би се делић камфора нашао
било где у кући, осећао бих се веома нелагодно. Чак сам и данас осетљив на неке од
тих непријатних надражаја. Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну
течности, редовно у устима осетим неки необичан и одвратан укус. Бројао сам кораке у
шетњи и израчунавао запремину тањира за супу и шољице за кафу и залогаја хране -
друкчије не бих могао да уживам у јелу. Све радње и поступци које сам понављао
морали су бити дељиви са три и уколико бих погрешио, био сам принуђен да све
почнем од почетка, чак и ако је за то било потребно неколико сати.

До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни
одважности да донесем било какву чврсту одлуку. Осећања су ми надолазила у
великим и малим таласима и непрестано осциловала између две крајности. Изгарао
сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет
размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху.

Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од
утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда је,
одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот.

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 7