Page 15 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

магијом, притисак се смањио и ја сам схватио да у овом положају могу много лакше да
одолим снази бујице. Али, опасност је још увек постојала. Знао сам да ће пре или
касније да ме понесе, пошто никаква помоћ није могла да стигне до мене на време, чак
и да сам привукао пажњу. Данас користим обе руке подједнако али сам тада био левак
и имао сам релативно мало снаге у десној руци. Због тога се нисам ни усудио да се
окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се
полако пустим низ брану. Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем
окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља. Било је то дуго и болно
искушење и скоро да ме је на крају издала снага, пошто сам стално био притиснут уз
брану. Успео сам последњим делићем снаге и онесвестио сам се када сам се домогао
обале, где су ме и нашли. Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана и
требало је да прође неколико недеља да грозница прође и да се опоравим. Ово су само
два примера од многих, али и они су довољни да покажу да није било изумитељског
инстинкта у мени, ја не бих ово могао да испричам јер не бих био међу живима.

Често су ме људи, које је то занимало, питали како и када сам почео да се бавим
изумитељством. На то питање могу да одговорим само присећајући се свог првог
покушаја за који памтим да је био доста амбициозан, пошто се састојао од изума
једног апарата и једног метода. Што се тиче апарата, други су ме предупредили а
метод је био оригиналан. То се овако догодило. Један од другова са којима сам се
играо, дошао је до прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у селу и
следећег јутра су сви кренули у лов на жабе. Једино сам ја остао сам и напуштен,
пошто сам се посвађао са тим дечаком. Никада раније нисам видео праву удицу и
замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и очајавао сам
што и ја нисам са осталима. Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић
неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу
у одговарајући облик и причврстио је за јак канап. Потом сам исекао дугачак штап,
нашао неколико мамаца и сишао до потока где је било мноштво жаба. Ниједну нисам
успео да уловим, и скоро сам се обесхрабрио, када ми је синула идеја да празну удицу
зањишем испред жабе која је седела на пању. У почетку се мало уплашила али мало-
помало, очи су јој се закрвавиле, жаба се надула, и удвостручила своју величину и
прождрљиво загризла удицу. Одмах сам је извукао. Поновио сам исти поступак више
пута и метод се показао непогрешивим. Када су моји другови, који упркос доброј
опреми, ништа нису уловили, дошли до мене, позеленели су од зависти. Дуго сам
чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним
расположењем попустио. После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је
следеће лето било катастрофално за жабе.

У свом следећем покушају чинило се да следим свој природни инстинкт, који ме
је касније потпуно заокупио - како да искористим природну енергију да служи човеку.
Учинио сам то помоћу мајских, односно јунских гундеља како их зову у Америци, који
су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела
сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих. Четири таква гундеља привезао
бих на крст, који је покретао танко вретено које је преносило кретање на велики котур
и тако се добијала прилична “снага”. Ова створења су била необично делотворна, јер
када би једном почела, више нису имала осећај да се зауставе и настављала би да се
обрћу сатима и што је време бивало топлије они су све више радили. Све је било добро

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 12