Page 8 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

упорно пред мојим очима, упркос свим мојим напорима да је одагнам. Понекад би чак
остајала тако постојана у простору иако сам могао руком да прођем кроз њу. Ако је
моје објашњење исправно, требало би да је могуће приказати на платну и учинити
видљивим слике било ког предмета који човек замисли. Такав напредак би изазвао
корените промене у свим људским односима. Уверен сам да ће се такво чудо остварити
у будућности. Могу још да додам да сам много времена посветио решавању тога
проблема.

Да бих се ослободио ових мучних појава, покушавао сам да се концентришем на
нешто што сам већ видео и на тај начин бих осетио привремено олакшање; али да бих
то постигао, морао сам стално да призивам нове слике. Убрзо сам схватио да сам
искористио све оне које су биле под мојом контролом; “праве” слике су биле
потрошене, пошто сам видео мало од света само предмете у своме дому и непосредној
околини. Како сам изводио ове мисаоне радње по други или трећи пут да бих протерао
слике из својих визија, тај лек је постепено изгубио сву своју снагу. Онда сам
инстинктивно кренуо да правим излете изван граница малога света који сам познавао
и угледао сам нове призоре. Они су у почетку били нејасни и неразговетни и нестајали
би када бих покушао да се на њих концентришем, али мало-помало сам успео да их
усталим; постајали су јаснији и одређенији и коначно су попримали изглед ствари
онаквих какве jeсy. Убрзо сам открио да је моја најбоља утеха била да једноставно
идем даље у својим визијама стичући утиске све време, па сам тако почео да путујем,
наравно - у својој машти. Сваке ноћи (а понекад и дању), када сам био сам, ја бих се
отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, сусретао се са
људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно,
чињеница је да су они били за мене исто тако драги као и они из стварног живота и
нимало блеђи у својој појави.

То сам непрестано радио до своје седамнаесте године, када су ми се мисли
изненада озбиљно окренуле ка изумитељству. Тада сам схватио на своје велико
задовољство да могу да замислим ствари у машти, нису ми били потребни модели,
цртежи или експерименти. Могао сам да у машти о њима створим слику онакву какви
су они заиста били и у стварности.

Тако сам несвесно усавршавао оно што сам сматрао новом методом давања
конкретног облика изумитељском концепту и идејама, што је у потпуној супротности
са чисто експерименталним поступком и по моме мишљењу је много корисније и
ефикасније. Од тренутка када човек конструише апарат до тренутка када првобитна
идеја добије практичну примену, он је неизбежно обузет детаљима и грешкама
апарата. Док он наставља да усавршава и реконструише, његова концентрација слаби
и он губи из вида основна начела. Резултати могу да се постигну, али увек на штету
квалитета.

Мој метод је другачији. Ја никада не хитам ка практичном раду. Чим ми се јави
идеја, одмах почињем да је развијам у својој машти. Мењам конструкцију направе,
усавршавам је и она ради у мојим мислима. Сасвим ми је неважно да ли моја турбина
ради у мислима или је тестирам у својој радионици. Чак и приметим ако није
избалансирана. Било шта да је, нема разлике, резултати су исти. На овај начин сам у

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 5