Page 7 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

расправу и мењајући боју гласа. Неупућен слушалац могао би се заклети да се у соби
налази више лица.

Мада мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који поседујем, и вежбе
које ми је отац задавао мора да су биле од изузетне користи. Оне су се састојале од
свакојаких задатака. Задавао ми је, на пример, да погађам туђе мисли, да откривам
недостатке неког облика или израза, да понављам дугачке реченице или да рачунам
напамет. Несумњиво је да су те свакодневне лекције, чија је сврха била јачање
меморије и расуђивања, а нарочито критичког мишљења, биле веома корисне.

Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају и
припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за
домаћинство, ратарство и друге сврхе. Она је заиста била велика жена, ретке
умешности, храбрости и моралне снаге, која се храбро супротстављала животним
невољама и стекла многа тешка искуства. Када јој је било шеснаест година некаква
заразна болештина харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу
причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да
помогне једној породици у суседству, коју је такође напала та страховита болест. Сви
чланови породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама
окупала и обукла. Пошто их је према обичајима својих предака украсила цвећем,
положила их је на одар. Када се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску
сахрану. Моја мајка је била прворазредни изумитељ и верујем да би много постигла да
није била тако далеко од модерног живота и његових многоструких могућности.
Изумела је и конструисала свакојаке направе и алатке, ткала је најлепше шаре од вуне
коју је сама прела. Чак је сејала семење, узгајала биљке и сама раздвајала њихова
влакна. Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и
покућство у кући били су дело њених руку. И после шездесете, прсти су јој били још
толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи.

Постоји још један, много важнији разлог за моје касно освешћење. Патио сам од
чудне бољке коју је изазивала појава слика, врло често праћена јаким блесковима
светлости који су ми замућивали виђење стварних предмета и ометали мисао и дело.
Биле су то слике предмета и призора које сам заиста видео, никада оних које сам
замишљао. Када би ми неко нешто рекао, појавила би се жива слика предмета који је
та реч означавала и понекад нисам могао јасно да разликујем да ли је то што сам
видео стварно или није. То је у мени стварало велику нелагодност и изазивало
неспокојство. Ниједан од студената психологије и физиологије које сам питао за
мишљење није могао успешно да објасни ову појаву. Изгледа да су они били
јединствени у свом ставу, мада сам ја вероватно био предодређен за то, пошто сам знао
да је и мој брат имао слична искуства.

По теорији коју сам формулисао, слике су биле резултат рефлексне радње мозга
на ретину приликом великог узбуђења. Оне сигурно нису биле халуцинације које се
јављају код болесних и намучених људи, пошто сам ја у сваком другом погледу био
нормалан и сталожен. Да бисте имали представу о мојим недаћама, замислите да сам
некад био на сахрани или у некој нервно напетој ситуацији. Потом, одједном
неочекивано у тишини ноћи, жива слика тог догађаја би ми се наметнула и остала

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 4