Page 73 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Rehabilitovan je odlukom vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR 10.
jula 1958.
Iz Moskve je za Simom Markovi em najpre stigla neverovatna i
ć
ničim nedokazana legenda o hrabrom Srbinu koji je, u navodnom
razgovoru sa Staljinom 1938. godine, udarao rukom o sto za vreme
đ
tro asovne sva e, dok je Staljin urlao i penio od besa jer Sima nije
č
prihvatio da s jednim obaveštajnim zadatkom otputuje u Pariz.
Po toj priči, Brana Marković je bila guvernanta Svetlane Staljin!
Neki jugoslovenski komunisti zaista su ostavili pismena i usmena

svedočanstva o svojim susretima sa velikim Hazjajinom u međuratnom
periodu, iako to drugi žustro osporavaju kao nemogu e, jer je on, po
ć
njima, mogao da se vidi isključivo na paradi ili na slici. Ti skeptici
priznaju samo podvig Veljka Vlahovića, koji je prvih dana aprila 1941.
godine uspeo da se Staljinu približi na familijarno rastojanje – od dvoja

vrata. Bio je prevodilac zvaničnih dokumenata, sa ruske strane, prilikom
pregovora sa delegacijom Kraljevine Jugoslavije.
Opet, Rajko Jovanović je u Moskvi pričao da ga je Staljin primio i
odobrio njegove stavove u studiju protiv koncepta rešenja nacionalnog
pitanja Sime Markovića.
č
đ
Me u studentima KUNMZ-a prepri avalo se da je Staljin, kad god
je bio umoran ili ljutit, pozivao sebi starog crnogorskog komunistu
Vukašina Markovića (svojevremeno Lenjinovog prijatelja), jer je jedino
on umeo da ga razonodi. Prema njemu je postupao kao što su
srednjovekovni kraljevi postupali sa dvorskim ludama, a Vukašin je
koristio te prilike da mu skreše sve po spisku.
Zanimljivo je da su protiv Staljina u našim partijskim arhivama

ostale sasvim usamljene reči čoveka koji se službeno tretira kao najveći
staljinista. Milan Gorkić je krajem 1928. godine boravio u Splitu kao
instruktor CK KPJ. Okupljenim komunistima je rekao: „Staljin bi bio
srušen na Šestom kongresu KI da u poslednjem času nisu nadošli pet-
ć
šest Gruzina. Trocki bi dobio ve inu i rukovodstvo sa aparatom KI i ja
verujem da bi se pod njegovim rukovodstvom sovjetska i svetska

revolucija ubrzala, a ovako pod Staljinom ona ć e se odgoditi ko zna do
kada. On je trom i nepokretan!“
Za celu jednu generaciju u čitavom svetu, pa čak i za vodeće
intelektualce epohe, Kominterna je bila Štab svetske revolucije i ideal
pravde i nepogrešivosti. To što su između dva rata prosto hrlili u

Moskvu, č esto znaju i da ih tamo č eka sigurna smrt, mnogi mudri i
ć
odvažni revolucionari primali su sa neshvatljivim revolucionarnim
mazohizmom. Gotovo kao zasluženu i uzvišenu božju kaznu.

73