Page 63 - Milomir Marić - Deca Komunizma

borbe, negoli što je pokolj i revolucija!“
A komunisti su neprestano bili složni da im seljaštvo ima biti oruđe
u jednoj radničkoj diktaturi. Kad govore o savezu radnika i seljaka, onda

misle na takav savez u kojem bi oni bili kočijaši, a seljaci vozna marva.
Doktor Desanka Pešić u knjizi Jugoslovenski komunisti i nacionalno
pitanje kaže da je koncepcija rešenja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji
koju je formulisao dr Sima Marković realna zato što za osnovni postulat
svoje realizacije nije imala revoluciju. Revolucija kao neposredna
perspektiva bila je netačna ideja „levice“. Više propagandna krilatica,

nego izraz stvarnog stanja i tendencije u razvitku jugoslovenskog
društva. Prema tome, Markovićeva ocena da se nacionalno pitanje može
rešiti u buržoaskoj državi, u okolnostima pune demokratije, daleko je
realnija nego njegovo odlaganje do pobede svetske revolucije. Situacija u
zemlji nije bila revolucionarna zbog relativne stabilizacije kapitalizma,

kako u svetu, tako i u Jugoslaviji. Sima Marković je imao pozitivan
odnos prema Jugoslaviji, uprkos moskovskim preporukama da treba
zaboraviti da je ona ikada i postojala. Smatrajući da rešenje nacionalnog
pitanja treba da prethodi rešenju klasnog, on je verovao da nacionalizmi
manjih i većih naroda podjednako mogu biti opasni i razorni za sudbinu
zemlje.

Definitivni obračun sa stavovima Sime Markovića o nacionalnom
pitanju izvršen je udruženim međunarodnim snagama u jugoslovenskoj
komisiji IKKI, 30. marta 1925. godine. Zinovjev je ironično primetio da
Sima zaboravlja samo jednu malenkost – revoluciju! Georgi Dimitrov je
negirao da situacija na Balkanu nije revolucionarna, rekavši da
revolucionarna kriza iz dana u dan sazreva, a da su glavna snaga za

buduće prevrate seljački pokreti. Sovjetski predstavnik Manuilski
govorio je o pucanju feudalnih odnosa i da se uopšte ne može govoriti o
buržoaskoj demokratiji jer je prava demokratija jedino diktatura
proletarijata: „Najvažnija pretpostavka celom tretiranju nacionalnog
pitanja druga Markovića jeste misao da proletarijat mora preuzeti
buržoasku državu sa onim granicama koje su stvorene nizom ratova i

nasilja.“ I Vasil Kolarov (Bugarska) napao je ujedinjenje Srba, Hrvata i
Slovenaca kao „nasilno“, pošto su Hrvatska i Slovenija silom priključene
Srbiji. Nikolaj Skripnik (Ukrajina) nije ostavio nikakvu dilemu. On je
protiv bilo kakve Jugoslavije. Kako buržoaske, tako i jugoslovenske
radničko-seljačke države!

U svom izlaganju, Staljin je donekle ispravio ekstremnu odluku
Petog kongresa Kominterne o obaveznom razbijanju Jugoslavije kao
nezavisne države, zalažući se za pravo jugoslovenskih naroda da u

63