Page 356 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Sve nas je pogodio pravo u živac. Treba shvatiti situaciju koja je
tada bila u Beogradu. Čak i malograđanski krug, građanstvo, izgubilo je
poslednje nade da će Zapad, zapadne demokratije, Engleska i Francuska

svetski rat pobedonosno rešiti u svoju korist. Ostala je samo stara
slovenska vera u Ruse. U toku kratkotrajnog Aprilskog rata doživljavao
sam da mi žandar govori kako će nas Rusija spasiti. Žandarm koji može
da me zbog istih takvih reči uhapsi.“
„Nije vas uhapsio?“
„Prestali su bili da jedno vreme hapse.

…I sada, opšte oduševljenje koje je nastalo kad je Nemačka napala
Rusiju, odjedanput je splasnulo. Umesto toga javio se strah da ć emo
načisto nagraisati. Jer, mi smo vaspitani da nijedna neprijateljska stopa
neće stupiti na tlo Sovjetskog Saveza. A Nemci prodiru skoro bez otpora.
Građanstvo je, u panici, zajedljivo govorilo da to i nije front, nego testo.

Došlo je do izvesne demobilizacije i kod nas komunista.“
„Tito vas je 4. jula 1941. godine poslao u Bosnu. Zeničku železaru
zamenjivali ste u snovima s petrogradskim Zimskim dvorcem.“
„Zbog toga me optužuju da sam slepo preslikavao sovjetska
iskustva, očekujući da će radnici biti glavna snaga i naše revolucije.“
„Na sastanku sa Pokrajinskim komitetom Partije u Sarajevu stavili

ste pištolj na sto…“
„Dedijer kaže da je Ðilas u Crnoj Gori stavio pištolj na astal i rekao
da ima ovlašćenje da strelja sve one koji oklevaju i nisu odmah za borbu.
A onda dodaje: ’Izgleda da je i Tempo to radio u Bosni.’“
„Pa, jeste li?“
„To za Ðilasa pričao mi je Blažo Jovanović. I ja sam imao isto takvo

ovlašćenje! A tadašnji sekretar Pokrajinskog komiteta Isa Jovanović u
jeku kampanje protiv mojih memoara tvrdio je da Tempo nije ni rekao
kakva ima ovlašćenja i da to znači da ih nije ni imao nego ih je juna 1941.
sam uzurpirao.
Govorim o prvom sastanku u Sarajevu. Ostalo je pitanje kad je
održan. Naravno, ja sam ambiciozan čovek i hteo sam da odmah idem u

Bosnu. Međutim, na sastanak 4. jula nije došao Ivan Milutinović i nisam
mogao da mu predam tehniku i štamparije. U Beogradu je trebalo da
ostanu on, Ranković, Tito i Lola Ribar. Svi ostali su bili na terenu. Ðilas
je već 5. jula otišao za Crnu Goru. Ja sam tek 7. jula stigao u Sarajevo.
Zorka Ðurović je kao nekompromitovana nosila proglas Centralnog

komiteta koji još nije ni bio gotov. Ivan Milutinović mi je dao koncept:
’Dok se pregleda, proći će dva-tri dana, tako da ne znamo da li ćemo biti
u prilici da ga kasnije pošaljemo. Uzmi ga ovakvog, neke velike razlike

356