Page 359 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Nevoljno se moramo složiti da u našoj partiji samostalni i
svojeglavi ljudi nikad nisu bili na ceni.“
„Kad ste, posle silne belosvetske partizanije po Grčkoj, Makedoniji,

Kosovu i Albaniji, došli na Vis, malo ste zavideli starim drugovima na
novim, fino krojenim generalskim uniformama. Poželeli ste da je i vi
obučete?“
„Jeste. To je nešto intimno, svojstveno svim ljudima. A kad mi je,
nešto ranije, negde na sektoru Crne Trave, javljeno da sam proizveden u
čin general-majora, bilo mi je zbilja neprijatno. Možda i smešno. U

materinu sam terao svakoga ko bi mi se obratio sa ’druže generale’.
Nisam nosio nikakve oznake, niti činove.
Ali na Visu i kod mene se javila želja da ni spolja ne zaostajem za
svojim drugovima. Tu promenu primetila je i Milica (Sarić), čim sam se
vratio. S nama je stvar bila č udna. Mislio sam da ne smem ništa i da

moram da se uzdržavam, jer imam drugu ženu od koje se još nisam
rastao pred Partijom.“
„Od Rankovića ste na Visu dobili blagoslov?“
„Zbunio sam se. Bilo me je sramota: sav sam pocrveneo! Kako da
mu kažem da sam u Makedoniji našao vremena i za ljubav? Otišao sam
da vodim borbu, a ne ljubav. Osim toga, dok je moja žena bila u logoru,

ja sam našao drugu! Kako da to otvoreno priznam Rankoviću, za koga
smatram da, u tom pogledu, ima besprekoran život? Posebno mi je bilo
neprijatno što je i Ðilas bio prisutan. On je znao da bude vrlo bezobrazan
u takvim situacijama.“

– KRAJ PRVE KNJIGE –

Obrada: Disco Ninja

359