Page 312 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 312

uopšte nije imao omladinu, ni ideologiju kojom je mogao da je privuče.“
                     „Ko je stvorio mit Lole Ribara? Niste u omladinskoj organizaciji
               radili na tome?“

                     „Ne, samo nismo ni sprječavali njegovo stvaranje. Mit Lole Ribara
               jeste   možda,     u  odre enom       momentu,       bio   opravdan     i  koristan,    ali
                                           đ
               mitologizacija nikada nije koristila na dužu stazu. Ovo hoću da ti kažem:
               na Univerzitetu je uoči rata bilo vrlo popularnih ljudi. Bio je Lola poznat,
               ali bili su isto tako poznati Veljko Vlahović, Rifat Burdžević, Mahmut
               Bušatlija, Mirko Kovačević          i desetine drugih. Recimo, kao govornici.

                                                                                      đ
               Lola    je  bio   veoma     dobar     i  kulturan    govornik.      Me utim,      i  Rifat
                           ć
               Burdževi , č ini     mi  se,  bio  mu   je  ravan.   Kao   improvizator      da  zapali   i
               povede mase. Pomalo sam i zaboravio, sada se to ne gaji, u birokratskom
               načinu razmišljanja svi se radije pozivaju na taj i taj plenum i taj i taj broj
               časopisa, nego na neposredno usmeno ubjeđivanje ljudi. Govorništvo

               kao da je postalo suvišno.“
                     „Kakav ste vi bili sekretar SKOJ-a?“
                     „Kako kakav?“
                     „Šta ste govorili omladini i koliko vas je ona slušala?“
                     „Govorio sam ono što je potreba određenog trenutka zahtijevala.
               Volio sam da diskutujem i naročito da polemišem. Evo, bilo je i tada

                                                                č
               sektašenja.    I  nekako,   otkad   sam   se  po eo   baviti  politikom    i  otkad   sam
               imao neke veze s Partijom, sektaštvo je uvijek bilo najveća boljka. Bilo je
               različitog sektašenja. Nacionalnog…“
                     „Da li je bilo sektašenja oko uloge SKOJ-a u ratu, u smislu da mladi
               moraju oštrije da vode stvar?“
                     „U   nekim    vidovima     i  toga  je  bilo.  Sje am  se  jedne   konferencije    u
                                                                      ć
               Drvaru, dobio sam poslije njen zapisnik. U referatu se tražilo stvaranje
               omladinske organizacije na široj antifašističkoj platformi. Omladina je
               isticala samo crvene zastave. Nije bilo ni jugoslovenske, ni srpske, ni
               hrvatske.    Kažu:    ’Svi  smo    mi  komunisti!’     Trebalo    se  boriti  sa  takvim
               shvatanjima, jer samo takvi simboli nisu mogli da privuku omladinu
               koja je bila pod neprijateljskim uticajem.“

                            č
                     „Vi   li no  u  to  vreme    nikada    niste  bili  u  sukobu    sa  onim   što  ste
               govorili?“
                     „Pokušavao sam da to uskladim. Uvijek sam vjerovao duboko u
               ono što govorim.“
                     „Pobedili ste u ime nas mlađih u ratu. Došle su omladinske radne

                                                         đ
               akcije.   Kakav    je  bio  odnos   izme u     omladinskog       rukovodstva      i  same
               omladine? Koliko je u tom sveopštem aktivizmu bilo do njih, a koliko do
               vas?“


                                                          312
   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317