Page 315 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 315
Dragi Jovanović šta zna o organizatorima, a ona se pravdala da je
slučajno prolazila prema Slaviji. Beograd je brujao da tako i treba toj
raspuštenoj dečurliji, salonskim komunistima, dok se onaj prisebniji deo
pitao: „Dokle smo došli, kad hapse Ninčićevu kćer!“ Puštena je posle pet
dana provedenih u istražnom zatvoru.
Avdo Humo je na studije došao iz Mostara. Odrastao je u mahali
č
Cernica, u muslimanskoj sredini, i rano se, kao gimnazijalac, suo io s
naprednim idejama. Priču poznanika koji je u Moskvi boravio na
kongresu Omladinske internacionale slušao je maltene kao raport
direktno s neba i od boga. U svojim se anjima, on toplo govori o
ć
gorostasnoj figuri Alekse Šantića i njegovoj gospodstvenoj šetnji uz
č
pomo ć štapa, s drškom opto enom srebrom. Bio je elegantan bar kao i
direktor lokalne fabrike duvana. Avdo je, sa školom, išao na pesnikovu
sahranu, a skoro ceo Mostar je bio u crnini.
Drugi bi od svog isterivanja iz gimnazije napravio pravu političku
dramu i tražio od naroda da mu rane jade pozlati. Avdo Humo je,
nimalo mitomanski, u knjizi Moja generacija priznao da se radilo o
običnom dečjem nestašluku. Bacio je đačku kapu i ona je slučajno
pogodila profesora. Otac ga je jedva upisao u bihaćku gimnaziju, gde
č
č
mu je profesor francuskog jezika bio Oskar Davi o. U enici su bili
očarani kako je petom desne noge zatvarao vrata kad bi ulazio u razred.
Izbio je veliki skandal, jer je pred kraj školske godine uhapšen sa
grupom maturanata.
Na Beogradskom univerzitetu, Avdo je u jesen 1933. primljen u
SKOJ, a zatim u Partiju. Nametnuo se kao jedan od najsposobnijih i
najpopularnijih studentskih vođa. Po partijskom zadatku otišao je u
Sarajevo.
Rat je ve ć visio u vazduhu, kad se ponovo obreo u Beogradu.
đ
Radovan Zogovi ć ga je pitao: „Šta ti radi Olga? Vi am ja nju, ali bez
tebe.“ Rekao je mirno da je došao da je vodi. „Kako da je vodiš?“ –
Zogović je bio preneražen i brže-bolje predložio da on kod Ðilasa pita
slaže li se s tim CK KPJ.
Kod Avdovog strica Hamza Hume, gde je bio odseo, pojavila se
iznenada Olga:
„Tata bi hteo da s tobom razgovara!“
Njenog oca znao je iz viđenja. Dve godine ranije bio je kod njega sa
delegacijom Ujedinjene studentske omladine, da interveniše za
pohapšene studente.
Ovog puta, dočekao ga je u društvu njemu nepoznatog čoveka.
„Moja k erka i vi odlu ili ste da stupite u brak. Pre nego što
č
ć
315