Page 315 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 315

Dragi Jovanović        šta zna o organizatorima, a ona se pravdala da je
               slučajno prolazila prema Slaviji. Beograd je brujao da tako i treba toj
               raspuštenoj dečurliji, salonskim komunistima, dok se onaj prisebniji deo

               pitao: „Dokle smo došli, kad hapse Ninčićevu kćer!“ Puštena je posle pet
               dana provedenih u istražnom zatvoru.
                     Avdo Humo je na studije došao iz Mostara. Odrastao je u mahali
                                                                                                    č
               Cernica,    u  muslimanskoj      sredini,   i  rano  se,  kao  gimnazijalac,    suo io    s
               naprednim idejama. Priču poznanika koji je u Moskvi boravio na
               kongresu Omladinske internacionale slušao je maltene kao raport

               direktno     s  neba   i  od  boga.    U  svojim    se anjima,     on  toplo   govori    o
                                                                      ć
               gorostasnoj figuri Alekse Šantića i njegovoj gospodstvenoj šetnji uz
                                                    č
               pomo    ć  štapa,  s  drškom   opto enom      srebrom.    Bio  je  elegantan   bar  kao   i
               direktor lokalne fabrike duvana. Avdo je, sa školom, išao na pesnikovu
               sahranu, a skoro ceo Mostar je bio u crnini.

                     Drugi bi od svog isterivanja iz gimnazije napravio pravu političku
               dramu     i  tražio  od   naroda    da  mu    rane   jade  pozlati.   Avdo     Humo     je,
               nimalo mitomanski, u knjizi Moja generacija                 priznao    da   se  radilo   o
               običnom dečjem nestašluku. Bacio je đačku kapu i ona je slučajno
               pogodila profesora. Otac ga je jedva upisao u bihaćku gimnaziju, gde
                                                                                         č
                                                                                 č
               mu    je  profesor    francuskog     jezika   bio  Oskar    Davi o.    U enici    su   bili
               očarani kako je petom desne noge zatvarao vrata kad bi ulazio u razred.
               Izbio je veliki skandal, jer je pred kraj školske godine uhapšen sa
               grupom maturanata.
                     Na Beogradskom univerzitetu, Avdo je u jesen 1933. primljen u
               SKOJ, a zatim u Partiju. Nametnuo se kao jedan od najsposobnijih i
               najpopularnijih studentskih vođa. Po partijskom zadatku otišao je u

               Sarajevo.
                     Rat   je  ve ć  visio  u  vazduhu,     kad   se  ponovo     obreo    u  Beogradu.
                                                                                 đ
               Radovan      Zogovi   ć  ga  je  pitao:  „Šta  ti  radi  Olga?  Vi am    ja  nju,  ali  bez
               tebe.“   Rekao    je  mirno   da  je  došao   da   je  vodi.  „Kako    da  je  vodiš?“   –
               Zogović     je bio preneražen i brže-bolje predložio da on kod Ðilasa pita
               slaže li se s tim CK KPJ.

                     Kod    Avdovog     strica  Hamza      Hume,    gde   je  bio  odseo,   pojavila   se
               iznenada Olga:
                     „Tata bi hteo da s tobom razgovara!“
                     Njenog oca znao je iz viđenja. Dve godine ranije bio je kod njega sa
               delegacijom Ujedinjene studentske                 omladine, da interveniše za

               pohapšene studente.
                     Ovog puta, dočekao ga je u društvu njemu nepoznatog čoveka.
                     „Moja    k erka    i  vi  odlu ili  ste   da  stupite   u   brak.   Pre  nego    što
                                                    č
                                ć
                                                          315
   310   311   312   313   314   315   316   317   318   319   320