Page 307 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 307
Znači, na organizovanje, ubjeđivanje i pisanje. Pravo da ti kažem,
vojevanje s puškom u ruci bilo mi je mnogo ubjedljivije. Ustanak sam
primio kao promjenu nabolje. Odavno sam bio ilegalac i za vrijeme
okupacije i dolaska Nijemaca tako sam nastavio, samo u težim i
opasnijim uslovima. U staroj Jugoslaviji: ako te uhvate, ideš u zatvor i
dobiješ batina više ili manje. Međutim, za vrijeme okupacije svako
hapšenje ti je garantovalo gubljenje glave, ako je ne izgubiš na ulici. Ili
vjerovatnijom, direktnom osudom na smrt, ili u logoru. Ustaše i Gestapo
su preuzeli sve potjernice koje je Kraljevina Jugoslavija izdala, samo su
ih preveli na latinicu. Govorim ti to zato jer sam jedva dočekao ustanak
da ne budem goloruk. Ta promjena je za mene značila: uzeo sam pušku i
slobodno sam se njom služio – sada smo bili jednaki. Koliko ljudi
organizujemo, toliko ćemo biti jaki.“
„Bojali ste se da pretpostavljeni hoće pušku da vam uzmu?“
„Lolu sam već odranije dobro znao… Kao sekretar PK SKOJ-a za
BiH upoznao sam ga prije rata.“
„I kakav je na vas utisak ostavio?“
„Direktan odgovor je: dobar. I kada ga nisam poznavao, drago mi je
bilo kada sam saznao da je to taj sekretar CK SKOJ-a i da ć u se po
funkciji s njim češće družiti. Postoje neki utisci koje mogu da opišem.
Recimo, naš prvi susret. Trebalo je da se nađem s jednim drugom, nisam
znao da je to on. Trudio se da se ne osjeti razlika izme u dva č ovjeka
đ
različitih funkcija, pa je počeo razgovor ne na zvaničan način, u kome bi
davao direktive, nego se držao opštih tema o kojima su svi studenti u to
vrijeme raspravljali.“
„Šta ste o njemu znali odranije?“
„Da je progresivan student. Iz govora i članaka u Studentu, Mladosti
itd. Bilo mi je poznato to ime. Istina, nisam znao kakvu funkciju ima.
Poslije je u Sarajevu bio za vrijeme Aprilskog rata. Došao je odmah
poslije bombardovanja Beograda. Pošto je bio u nekoj rodbinskoj vezi sa
porodicom Cvitković, odsjeo je kod njih i nekoliko dana smo bili skupa.
Govorili smo o ratu, političkim prilikama i o tome šta smo preduzeli.
Onoga dana kada je bilo prvo jače bombardovanje Sarajeva, imao je
sastanak kod pošte i vratio se sav prašnjav kao mlinar, jer je jedna od
bombi pala na poštu… Miljenko Cvitković i ja smo mu digli pištolj i s
tim Lolinim pištoljem sam otišao u partizane. Prije toga, s tim pištoljem
smo tražili čuvenog agenta Kosmajca u Nemanjinoj ulici u Sarajevu. Iz
Beograda je došao zbog istrage nad nekim komunistima koji su bili
uhapšeni.“
„Mlada Bosna je po drugi put harala Sarajevom?“
307
