Page 316 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 316
donesete definitivnu odluku, želeo sam da od gospodina Jovanovića
čujete kakvo je njeno zdravstveno stanje i koliko ono, u ovim vremenima
rata i teške situacije za svaki narod u Evropi, dopušta da sada sklapate
brak i idete u neizvesnost, kada se i mnogo zdraviji, fizički jači nego što
je moja kćerka moraju uzdržavati od donošenja tako ozbiljne odluke, a
da prethodno ne obezbede sigurnost i zaštitu. Evo, neka doktor
Jovanović, koji je Olgicu nedavno detaljno pregledao, kaže kakvo je
njeno zdravstveno stanje…
…Svetska situacija je komplikovana i teška. Najveći deo Evrope,
sem Velike Britanije, okupiran je, ne zna se šta ć e biti ni sa našom
zemljom, pa bi najbolje bilo da se brak odloži za jednu godinu. Valjda će
se do tog vremena situacija izbistriti i Olgičino zdravlje popraviti. Tada
će se moći razgovarati o braku. A sada, to nema nikakvog smisla,
ć
pogotovu što ja znam da ste vi komunista. Svaki č as možete oti i u
zatvor ili na robiju. Ova ć e se država boriti svim sredstvima da do vaše
pobede ne do e. Prenaglili ste s tako ozbiljnom odlukom. Vi ste,
đ
gospodine, muškarac, lakše možete podneti sve posledice vaših ideja,
nego moja kćerka. Ona je slaba, nije naučila na teškoće u životu, i morate
razumeti oca koji brine za nju. Uostalom, vi niste stvorili ni uslove za
egzistenciju jednog braka. Englezi, kad svrše studije, idu u Indiju i druge
kolonije, da bi tamo ostvarili nužne materijalne preduslove za brak u
Engleskoj. Ja vas molim, kao otac jednog ženskog deteta! Vi ste zreli i
pametniji i možete da utičete na Olgicu da prihvati moj predlog. I vi ćete
č
ć
jednog dana biti otac, i vide ete šta zna i ta iskonska želja roditelja da
obezbedi srećan život svom detetu.“
„Vaša kćerka ima daleko više moralne snage nego što vi, gospodine
ministre, i pretpostavljate“, rekao je na to Avdo. „Nije to više Olga koju
su vaspitavale guvernante i škole za mlade devojke u Londonu. Ona je
postala borac i to je sad smisao njenog života. I kad biste je otrgli od
mene, ne možete je otrgnuti od borbe. Ako imate nekom da zamerite,
onda na prvom mestu možete sebi, jer ste je vi vaspitali u jednom
demokratskom duhu, punom moralne principijelnosti, kao i
studentskom pokretu, koji ju je prihvatio kao takvu i odgajio u svom
humanističkom i revolucionarnom smeru. Meni najmanje možete
zameriti. Tačno je da sam komunista i da mogu biti zatvaran i osuđivan,
ali ta sudbina ne mora da zadesi vašu kćerku. Ako bi se nekim slučajem,
u šta ne verujem, i to desilo, ja sam uveren da bi ona izdržala sve
neprijatnosti i teškoće. Baš isto kao i ja!“
„Kćerka mi se, znači, udaje za komunistu“, zamislio se dobro
ministar Momčilo Ninčić. Na pamet mu je pao jedan interesantan
316