Page 309 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 309

govori i o nekim aspektima djelovanja omladine u Aprilskom ratu.
               Dobro se sjećam Jože Vlahovića, u njegovom stanu smo držali sastanak,
                                         ć
               zatim   Ratka   Mitrovi a, č lana     CK   SKOJ-a    koji  je  radio  u  Srbiji.  Poslije  je
               uhvaćen u Kikindi i jedini je postao izdajnik od članova omladinskog
               rukovodstva. Gestapou je rekao sve što je znao. Vidio sam dio zapisnika
               sa njegovog saslušanja. Govoreći o radu SKOJ-a poslije prelaska na nove
               metode, Mitrović je naveo da je prošao kroz Sarajevo i da se tu našao sa
               PK SKOJ-a, pa je dao puna imena, a za mene samo – Rato N., poznati
               fudbaler SAŠK-a. Ostao sam u nedoumici da li slučajno ili namjerno nije

               rekao moje puno ime i prezime.
                     Lolu   sam   vidio   i  22.  juna,  na  dan  napada    Njema ke     na  SSSR.    Bio
                                                                                    č
               sam pozvan da dođem u Beograd. Pošao sam dan ranije iz Sarajeva, jer
                                                                                              đ
                                                                                                  đ
               imao   sam   vezu   u  deset  sati  kod  nedovršene      crkve  pored    Kara or evog
               parka. Nosio sam neku željezničku režijsku legitimaciju, fes i naočare, da
               me neko ne bi prepoznao. Negdje kod Šida je u kupe ušla grupa agenata,
               dao sam legitimaciju. Rekli su da ću na prvoj stanici morati da izađem.
               Pitao sam zašto i nalazio svoje razloge. Na samrti su mi bili malo otac,
               malo    majka.   Vidio   sam    da  i  sa  drugima    isto  rade.  U  Šidu   su  nas  sve
               skinuli s voza i uveli u staničnu čekaonicu. Saopštili su nam da moramo
               da se vratimo. Znao sam da uskoro treba da prođe drugi voz za Beograd

               i  nekako   sam,   detalja  se  ne  sje am   više,  uspio  da  se  iskradem    iz  grupe.
                                                      ć
               Uglavnom,      ubacio   sam   se  u  voz  koji  je  na  stanici  stajao  svega  minut   ili
               dva. Nađem vezu, bio je to Tempo. Nešto je euforično govorio o ratu, ali
               nikako nisam mogao da shvatim o čemu se radi. Sav oduševljen je vikao:
               ’Za tri dana, vidjećeš. Revolucija!’ Tek kasnije smo se razumjeli da je
               Njemačka napala SSSR, što ja do tada nisam znao.

                     Tempo me je povezao sa Lolom, koji je zakazao sastanak u stanu
               Jove Stojisavljevića, člana CK SKOJ-a, na Zelenom vencu, gdje su bili još
               neki drugovi iz PK SKOJ-a Srbije. U stvari, bio je sazvan Biro CK SKOJ-a.
               Ne znam zašto, ali Lola je otišao na neki važan sastanak, a nas je ostavio
               da napišemo proglas omladini povodom napada Hitlera na Sovjetski
               Savez u kome CK SKOJ-a poziva omladinu u borbu protiv okupatora.

               Kakva je bila sudbina tog teksta ni dan-danas ne znam.“
                     „Nije objavljen?“
                     „Proglas je izašao 1. jula, mada kasnije nisam mogao u njemu naći
               mnogo sličnosti sa tekstom koji smo zajednički napisali na Zelenom
               vencu.    Važno   je  da  se  pojavio  1.  jula  kao  samostalan    skojevski   tekst.  To

               ne govorim iz nekih avangardističkih razloga, nego da podvučem da je
               Lolina vrijednost bila u tome što je uporno držao do samostalnosti
               omladinske organizacije.“


                                                          309
   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314