Page 308 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Ne, samo je takva bila prilika. Međutim, nismo našli Kosmajca.
…Bilo je određeno da budem komesar jedne partizanske grupe i u
ć
đ
jednom vo njaku sam se našao s č ovjekom koji je bio predvi en za
komandira. Trebalo je da idemo u sela više Rajlovca. Pitam ga ima li
oružje. Nije bio naoružan, pa sam mu predložio da odemo i uzmemo
moj pištolj. Do tada nismo nosili oružje… Pomislio sam: eto, konačno je
počelo! Išao sam osjećajući se siguran s tim Lolinim pištoljem, iako je
prolaz kroz ulice bio dosta nesiguran. Prošli smo kraj aerodroma i
svratili u kuću jednog mog poznanika da odmah, tako da kažem,

po nemo misiju. Kažem: da smo pošli da dižemo ustanak i da krene s
č
nama. Dvoumio se, nije mogao da ostavi ženu samu. Da bih se pokazao
važan, pitao sam ga ima li gasa da očistim pištolj. Uzmem ga i vidim da
je, iako je bio zamotan u krpu, potpuno zarđao. Probamo, a ono ne da ne
može da puca, nego ne može ni da se repetira. A u njemu mi je bila sva

sigurnost!“
„Jeste li znali da pucate kad ste krenuli u rat?“
đ
„Dobro sam ga ao. Znao sam da pucam i šta je to oružje. To je
jedno, a kada se prvi put stvarno puca nešto je sasvim drugo. Prvu
borbu imali smo na putu za Podlugove, tamo negdje u Ilijašu 28. jula.
ć
Bila je užasna no , kiša, munje, grmljavina, poslije sam č uo da su se i
druge grupe te no i spremale za akciju, ali su je zbog vremenske
ć
situacije odložile. Mi smo išli jarkom pored puta i naišli smo na neke
ljude sa baterijom koji su povikali: ’Stoj, ko ide?’ Odgovorili smo
prostodušnim pitanjem: ’Ko je tamo?’ Rekli su: ’Ustaše!’ Pripucali smo, a
njihova upaljena baterija bila nam je dobra meta.
Trebalo je repetirati, teoretski to sam znao. U onoj brzini i nervozi

i
stajao sam uspravno kao meta č a č kao oko puške, jer su pored ustaša i
Nijemci počeli da pucaju iz obližnje stražarske kućice. Jedan drug me je
povukao da legnem i tek sam u praksi ukopčao osnovna ratna pravila.
Da imaš zaklon, kako tebe prvo ne bi pogodili, i da, kad pucaš, moraš
odmah da ubaciš drugi metak.“
„Prekinuli smo priču o vašim susretima sa Ivom Lolom Ribarom…“

„Period od šestog aprila do početka ustanka najmanje je osvijetljen
u istoriji omladinskog pokreta. Tada sam često bio s Lolom. Mislim da
smo se dva puta našli u Zagrebu. Jednog susreta se dobro sjećam. Radilo
se o zajedni kom sastanku na kome su bili drugovi iz Hrvatske, Srbije,
č
Slovenije i bio sam ja, iz Bosne. Ocjenjivali smo stanje u SKOJ-u koje je

prouzrokovala okupacija. Naišao sam na jedan, vjerovatno autentičan
Lolin izvještaj Kominterni, koji je napravio na osnovu tog sastanka.
Otprilike, tema je položaj i akcije omladine za vrijeme okupacije, ali

308