Page 310 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Vratimo se na ustaničke dane. Kuda ste otišli iz Užica?“
ć
„Lako je bilo do i, ali iz Užica sam pošao u vrijeme kada su č etnici
već počeli oružano da napadaju partizane. Automobilom sam preko

slobodne teritorije došao od Rogatice do Užica, skroz preko Romanije,
Vlasenice, Ljubovije. Sad se trebalo vratiti.
č
…Po etkom 1942. u Isto noj Bosni sam organizovao dio PK; neki
č
drugovi su bili u Hercegovini, neki u Krajini. Pokrajinski komitet Partije
imao je direktnu vezu sa Hercegovinom, a nije sa Krajinom. Zato sam
krenuo u Krajinu, gdje sam se zadržao kraće vrijeme. Zatim sam krenuo

u Hercegovinu. Znao sam da je Vrhovni štab negdje na prostoru između
istočne Bosne, Crne Gore i Hercegovine. Usput sam saznavao podatke o
kretanju proleterskih brigada. Išao sam preko Drvara i Glamoča,
Kupresa i Prozora. Vidio sam na Rami da neko ruši most. Privukao sam
se sa dva kurira koji su mi bili jedina pratnja i ugledao partizane na

mostu. Pitam: ’Pobogu, brate, šta to radite?’ Kažu da ruše most i da je
Vrhovni štab u Seonici. Stignemo tamo rano ujutru, u tri sata. Pitamo za
Tita, a oni iz pratnje kažu – sad ćemo da ga probudimo. Ma, pustite
č ovjeka neka spava! Ne, pošto dolaziš iz Krajine, stvar je hitna. Moj
izvještaj je bio krajnje optimistički, u skojevskom stilu. Kažem: formirana
je Prva krajiška brigada, napadnut Prijedor, imamo dva aviona, zarobili

smo i tenkove.
Zauzet je Prozor i na konju sam se zaputio u Istočnu Bosnu. Pošao
sam rano, tek je svitalo. Me utim, primjetio sam Tita na prozoru – ne
đ
spava. Pita me kud sam pošao – kažem u istočnu Bosnu. Pozove me na
kafu i u razgovoru mi pomene da je u Hercegovini teška situacija,
ostavili smo prazan politički teren i da bi bilo dobro da odem tamo.

Jedno mjesec dana sam bio u Hercegovini. Tražim ponovo CK Partije da
đ
referišem i na em ga na Mliništu. Tu sam vidio i Lolu, koji je dan-dva
ranije došao iz Zagreba, a mislim da je bio i u Sremu, sve do Beograda.
Praktično CK SKOJ-a nije postojao, od posljednjeg saziva ostali smo
živi samo nas dvojica-trojica. Lola, Mika Špiljak, ja. Saglasili smo se da
formiramo jezgro CK SKOJ-a i da ono treba da bude uz partijsko

rukovodstvo. Tu na Mliništu sam određen za organizacionog sekretara
CK SKOJ-a. Nije mi bilo sasvim po volji, jer mi je rad sekretara PK SKOJ-
a za Bosnu i Hercegovinu bio baš legao na srce. Imao sam svoje
sopstvene planove i po eo sam da ih ostvarujem. Htio sam da
č
organizujem poslije krajiške omladinske konferencije jednu zajedničku

konferenciju omladine BiH. Lola se sa svim tim složio, ali i dodao da
postoje mogućnosti da se organizuje kongres omladine Jugoslavije. Tada
se začela ideja o I kongresu USAOJ-a, koji je održan u Bihaću krajem te

310