Page 317 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 317

događaj. Da nije u pitanju njegova kćerka, možda bi se slatko nasmejao.
                     Kad    se  Olga    rodila,  išao   je  kod   kralja   Aleksandra      na  redovno
               jutarnje referisanje o spoljnopolitičkim pitanjima.

                     „Vaše veličanstvo, pre nego što pređemo na službeni deo, dozvolite
               da vam kažem nešto sasvim privatno. Danas sam dobio kćerku!“, rekao
               je Ninčić.
                     „Čestitam, gospodine ministre. A kako će se zvati?“
                     „Još nismo odlučili.“
                     „Ako    je  tako,  ja ć u  joj  dati  ime  Olga.  A  re i ć u  vam  i  zašto.  Olga  je
                                                                          ć
               bila moja nesuđena nevesta, ruska princeza, kćerka Nikole II.
               Komunistički zločinci su je, zajedno sa celom carskom porodicom,
               streljali na Uralu!“
                     Bilo je kako je izgleda moralo biti. Dva dana pošto Avdo Humo nije
               uspeo    da  isprosi   ministarsku     k erku,   on   i  Olga  su  se  bez  roditeljskog
                                                       ć
               blagoslova venčali po šerijatskom zakonu, na mansardi Opštinskog suda
               u Beogradu.
                     Dok su se penjali uz stepenice, sprovodili su neke džeparoše s
               lisicama na rukama. Kao svedoci, venčanju su prisustvovali Hamza
               Humo i Jurica Ribar.
                     Došao je i Olgin brat Ðuro Ninčić. Sudija je mladencima saopštio da

               deca    ro ena    u  tom   braku    moraju     biti  muslimani     po   veroispovesti     i
                         đ
               pozvao ih da odrede sumu koju će muž isplatiti ženi u slučaju raskida
               braka, napomenuvši da je najmanja pet stotina dinara. Nju su i
               prihvatili.
                     U tom trenutku, Avdo Humo je bio u ilegalnosti i kretao se s lažnim
               ispravama. U Sarajevu su stanovali u njegovoj studentskoj sobi sve dok

               nisu dobili garsonjeru u železničkom oblakoderu.
                     Humova knjiga Moja generacija              puna je divnih ljudskih likova
               pripadnika naprednog studentskog pokreta, najčešće okupljenih oko
               književnih časopisa. Humo ne ulazi dublje u prirodu sukoba na
               književnoj levici. Krležu naziva gorostasom naše književne i političke
               misli, iako je u Dijalektičkom antibarbarusu maliciozno apostrofiran njegov

                                                                         ć
               prikaz   ljubavne    poezije   od  Krkleca   do  Zogovi a.     On  uopšte    ne  pominje
               tekst o svrsi Pečata,      koji  je  1939.  godine    objavio,    zajedno    sa  Mirkom
               Davičom i Punišom Perovićem, u časopisu Mlada kultura. Humo gotovo
               ćutke preko svega toga prelazi kao preko neprijatne epizode.
                     U prvim danima rata, iz Zagreba je stigla poruka da se u Sarajevu

               obezbede      stanovi    za  neke    drugove     iz  CK    KPJ,   sa   Titom    na č elu.
               Pretpostavljalo se da će jedinice stare jugoslovenske vojske na teritoriji
               Bosne pružiti veći otpor i možda uspostaviti liniju fronta. Stanovi su


                                                          317
   312   313   314   315   316   317   318   319   320   321   322