Page 256 - Milomir Marić - Deca Komunizma

slobodnu cirkulaciju ljudi i informacija. Petrović je odmah preuzeo
izgradnju kanala i pripremio dokumente za registraciju nove firme. Pred
vlastima, pored njega, ortaci su bili inženjer Osman Ðumišić i jedan

njegov rođak.
ć
„Spremi se! Ideš u Moskvu, nosi eš kofer s duplim dnom“,
iznenadio je Tito Nikolu, sredinom maja 1940.
Našao je č eški pasoš i odneo ga slikaru Ðor u Andrejevi u Kunu,
đ
ć
da ubaci njegovu fotografiju i napravi pečate. Ali, saznao je da je to
isuviše rizično, jer u Sofiji postoji centar Gestapoa koji se specijalizovao

da prati sumnjivo kretanje čeških emigranata. Tako je izgubljeno mesec
dana. Nikola Petrović je predložio novo rešenje. Sa suprugom Marom
krenu e preko Sofije kao na sajam u Atinu, nose i svoj pasoš. Tamo je
ć
ć
računao da uzme sovjetsku vizu, a da, u povratku, u Atini pocepa pasoš
s ruskim pečatima pa ode u jugoslovensko poslanstvo i usplahireno

prijavi nestanak pasoša.
Tito ga je detaljno upoznao sa situacijom i novim partijskim
kursom: „Trebaće ti. Gore će te sigurno pitati!“ Ukratko – Partija ima
sedam tehnika (štamparija), osam hiljada članova (dvadeset hiljada u
SKOJ-u), 380 plaćenih funkcionera. Formalno, putovao je kao kurir koji
nosi kofer s duplim dnom, u kome nije znao šta se nalazi, osim

fotokopija o izdajničkom držanju Petka Miletića pred beogradskom
policijom. Tito je dobro znao metode rada u Kominterni i Petrovića je
pripremio kako bi zaista bio kvalifikovan predstavnik jugoslovenskih
komunista u Moskvi.
Iz Beograda su Mara i Nikola Petrović otputovali vozom do Sofije.
Odseli su u luksuznom hotelu Blgarija, prošetali po gradu, dok se on nije

osmelio da u e u sovjetsku ambasadu. Pitao je da li je, na osnovu
đ
(Kopiničeve) intervencije, iz Moskve stigla kakva poruka za njega.
Ničega nije bilo, tako da se njegov boravak odužio u mučno i grozničavo
iščekivanje. Povremeno je odlazio kod dobrog znanca Todora Pavlova.
Najzad je sve bilo u redu, uzeo je sovjetsku vizu i sa suprugom se ukrcao
u avion, koji je, posle nekoliko sletanja na sovjetskoj teritoriji, 10. oktobra

1940. stigao u Moskvu.
Zaostali su namerno iza svih putnika, očekujući da će im „veza“
prići. Propustili su i autobus za grad, ali ništa. Suprugu je ostavio pored
kofera i u kancelariji aerodromske milicije rekao: „Ja sam kurir KPJ.
Nosim neke stvari u Kominternu. Niko me nije sačekao!“ Umirili su ga i

poslali u restoran, da nešto prezalogaje kao njihovi gosti. Uzeli su slanu
riblju čorbu „soljanku“. Sat ili dva kasnije stigao je jedan mladić. Na
izlazu iz aerodromske zgrade seli su u luksuzni auto.

256