Page 254 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 254

Čehoslovačke Jan Šverma i privremeno odseo u Petrovićevom stanu u
               Dobračinoj ulici. Zapravo, posle potpisivanja Minhenskog sporazuma,
               na osnovu koga su Francuzi i Englezi Čehoslovačku predali Nemačkoj,

               predsednik Republike Beneš podneo je ostavku i otišao u emigraciju.
               Stvorena je nova reakcionarna vlada. Rukovodstvo ČKP podelilo se na
               tri  dela.  Jedan,   na č elu  sa  Gotvaldom,      sklonio    se  u  Moskvu,     drugi   je
               Šverma prebacio u Pariz i stavio u vezu sa Benešom i češkom
               emigracijom, dok je treći, sa Viktorom Sinekom, u okupiranoj zemlji
               prešao u ilegalnost.

                     Veliki svetski rat bio je na pomolu. Šverma, nominalno drugi čovek
               u č eškoj   partiji  i  jedno  vreme    njen  stvarni   šef,  jer  je  Gotvald  kao č lan
               Sekretarijata Kominterne bio stalno u Moskvi, napustio je Pariz, došao u
               Jugoslaviju i ostao nekoliko meseci, pre nego što je preko Bugarske
               otišao   u  Sovjetski   Savez.  Boravio    je  u  Beogradu    i  Zagrebu,   sretao  se  sa

               Titom i vezistom Kominterne Josipom Kopiničem. U junu 1939. Šverma
               je prisustvovao Zemaljskom savetovanju rukovodećeg aktiva KPJ pod
               Šmarnom Gorom u Sloveniji.
                     U Jugoslaviji je tada bila veoma brojna benešovska emigracija. Tu je
               ostao i bivši češki ambasador u Beogradu Jaroslav Lipa.
                     Nekako u isto vreme, u aprilu 1940. godine, i Lipa i Šverma molili

               su Nikolu Petrovića za usluge, koje mu „čehoslovački narod nikad neće
               zaboraviti“. Šverma mu je objasnio da je Moskva izgubila vezu s
               ilegalnim partijskim rukovodstvom u zemlji, dok je Lipa imao poruku
               Beneša za predsednika kolaboracionističkog češkog protektorata Hahu,
               toliko poverljivu da nije smeo da je pošalje radio-vezom. Uz konsultacije
               sa Titom i Kopiničem, Petrović je paralelno prihvatio oba zadatka.

                     U  Pragu    je  zakucao   kod   svoje   stare  veze   Zore   Gavri ,   koja  je  tu  i
                                                                                         ć
               dalje radila kao hemijski inženjer. Našla se u čudu: „Tražiš iglu u plastu
               sena.   Znaš   li  ti  da  taj  Zemaljski  biro Č KP    u  ovom     trenutku    traži  ceo
               Gestapo i ne može da ga nađe!“ Onda se zamislila, nabrala čelo, skupila
               usta i priznala mu da je jedina šansa ako nešto slučajno zna mladić                      s
               kojim ruča u istoj menzi, s kojim sada nema kontakt, pošto se on drži po

               strani od bilo kakvog rada.
                     Nikola joj je predložio naizgled sulud korak. Da priđe mladiću i
               direktno     mu    kaže    da   je  stigao    kurir   Kominterne       i  traži  vezu    s
               rukovodstvom.        Mladi  ć  ju  je  na  to  hladno   pogledao     i  rekao  joj  da  joj
               nikako ne može pomoći. „Ćuti i čekaj.“ Nikola nije gubio nadu. I zaista,

               posle dva dana, mladić je sam prišao Zori i pitao: „Gde je taj drug?“
                     Zakazan je sastanak na periferiji Praga, kod Tornja za vodu. Ispred
                                                         ć
               Nikole    sta e  auto,  iz  njega ć e  iza i č ovek  u  kožnom     mantilu,    koji ć e  ga
                            ć
                                                          254
   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259