Page 250 - Milomir Marić - Deca Komunizma

ga sami pozovu.
Partijski rad, posle dosta lutanja i rasula, obnovljen je u Beogradu,
među studentima i intelektualcima, i odvijao se gotovo isključivo kroz

levičarske listove i časopise. Oni su često bili zabranjivani, ali su stalno
bili pokretani novi. Veze s rukovodstvom u inostranstvu bile su slabe i
sporadične, delovalo se prilično samostalno i kako su to pojedinačne,
konkretne situacije zahtevale. Malo se znalo o nesporazumima i
frakcijskim borbama u partijskim vrhovima u Parizu, čistkama u
ć
Moskvi, pa č ak i o vrlo naelektrisanom stanju u najve oj partijskoj
organizaciji u zemlji, u mitrovačkoj robijašnici.
„Dolazi jedan odgovoran drug. Želi da govori o radu na kulturno-
teorijskom sektoru“, rekao je sredinom maja 1938. Milovan Ðilas
nekolicini beogradskih aktivista i odredio da Radovan Zogović, Nikola
i
Petrović on prisustvuju tom sastanku u kući dr Vojislava Vučkovića u
Skadarliji.
Iako je sastanak zakazan u četiri posle podne, stigli su sat ranije.
Ðilas ih je zabavljao pričama iz detinjstva, zaneli su se i posle izvesnog
vremena prešli iz jedne u drugu prostoriju. Kad su pogledali na sat,
Ðilas je prebledeo: „Šta li mu se desilo. Stari nikad ne kasni. On je
tačan!“

Prenula ih je energična zvonjava na vratima. Ušao je novi generalni
sekretar KPJ Josip Broz i sevao okolo o ima: „Je l’ znate da sam se tri
č
puta peo gore i zvonio, a vas nije bilo!“ Strašan gaf: Vučkovićeva kuća, u
samom centru grada, jedva da je 150 metara bila udaljena od Uprave
grada Beograda. Kad su se duhovi smirili, prisutni su tek pristiglog
druga informisali o rezultatima postignutim u sklopu ostvarivanja

narodnofrontovske linije Sedmog kongresa Kominterne i okupljanju
naprednih snaga oko legalnog glasila Naša stvarnost. Tito je odobrio i
podržao taj rad i predložio formiranje posebne partijske jedinice među
intelektualcima, sa Oskarom Davi om na č elu, č ovekom koji ima
č
organizacionog iskustva posle sedam godina provedenih na robiji.
Milovan Ðilas, talentovani književnik čije su priče izlazile u

građanski prestižnoj Politici i isto tako elitnom Srpskom književnom
glasniku, naglo je sko io u partijskoj hijerarhiji posle izlaska sa robije i
č
strmoglavog napuštanja ultraleve linije Petka Miletića, o kome je među
intelektualcima širio bajke kao o plemenitom narodskom čoveku, koji se
možda gađa padežima, ali zato – revolucionar od glave do pete. „Seljak,

ostao seljak“, ponavljao je s divljenjem.
U Beogradu je uoči rata Ðilas bio najviša partijska veza, samostalni
privatni opunomoćenik CK KPJ i Kominterne. Pravi komunistički bog i

250