Page 233 - Milomir Marić - Deca Komunizma

da se organizuje hitno spasavanje i podržali su me Končar i sekretar
Mesnog komiteta Antun Rob. Hebrang i ostali su bili protiv. Za akciju je
zadužen Končar, pa se na njegovo insistiranje razgovaralo o konkretnim

pravcima kretanja. Da, po oslobođenju, većina zatvorenika ode u Liku
č
Krntiji, koji je ve ć vodio borbu, manji deo u Sisa ki odred, č etiri-pet na
Žumberak – radi prihvatanja ilegalaca iz Zagreba. Danas to svi poriču!
Rekli su: ima da idu pravo u Zagreb da čekaju Crvenu armiju! Četrnaest
sati pošto su napustili Kerestinec, sedeli su s trideset pet pušaka, dva
č
mitraljeza i sto bombi, dok ih nisu napale ustaše. To je cela pri a o
Kerestincu!“
„Vlado Popović i Blagoje Nešković su vas tada, po Titovom nalogu,
saslušavali?“
„U komisiji je, zamislite, bio glavni krivac za rasulo pokreta u
Hrvatskoj. Neškovi ć mi je posle rata pošteno priznao da nije mogao da

shvati šta je iza svega stajalo. Bila je čak doneta, i odmah povučena,
odluka da me likvidiraju. Nominalni sekretar CK KPH Končar sigurno je
bio uzoran čovek i hrabar revolucionar. Teorijski i intelektualno
nedorastao Bakariću i pogotovo Hebrangu, koji su ga vrteli ’oko malog
prsta’.“
ć
ć
„Ne mnogo sre an izlet u doma u politiku (suspendovali ste CK
KPH, njegove rukovodioce proglasili za gestapovce, a Mesni komitet
Zagreba unapredili u Centralni komitet), ponovo vas je vratio na
zadatke zbog kojih vas je Kominterna poslala u Zagreb?“
„Održavao sam stalno veze sa šest, a zatim sa osam komunističkih
partija. Kuriri su odlazili i dolazili (često odsedali u Esplanadi) i ne
pamtim prekid duži od mesec dana. Leo Mates je bio kurir za austrijsku

partiju, a nasledila ga je ’Glumica’, žena zagrebačkog glumca Augusta
ć
Cili a. Punkt u Sofiji vodio je filozof Todor Pavlov, kasnije regent
oslobođene Bugarske. Između nas materijale su nosili bugarski studenti
na Zagrebačkom sveučilištu. Sećam se da sam jedanput, tokom rata,
poslao bugarskim drugovima pedeset talira na molbu Dimitrova. Veza
sa čehoslovačkom partijom bili su ili autor Ohridske legende kompozitor

Stevan Hristić ili inženjer Nikola Petrović, koga sam, zajedno sa Titom,
kao turistu slao u Moskvu. Išao sam lično 1940. godine u Ljubljanu na
sastanak sa predstavnikom KPI Ðankarlom Pajetom. Kuriri su mi bili i
Dedijer, Koča Popović, Krista Ðorđević, dvorska dama kod princa Pavla
i predsednica Društva Cvijeta Zuzorić. U njenom stanu bila je jedna

manja radio-stanica, a druga, rezervna, kod Pavla Savića. Nažalost,
prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine obe su
uništene.

233