Page 238 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
profesora, kao slovena kog nacionalistu. Želeo je da ide na front. Na
kraju, Filipovi ć je pristao da Omersu na svoju odgovornost povedem sa
sobom. On je zbilja bio genijalan, govorio je perfektno sedam jezika i bio

neverovatno nadaren za matematiku. Predstavio sam ga glavnom
sovjetskom vojnom savetniku Kuznjecovu (šezdesetih godina bio
komandant Ratne mornarice SSSR). Omersu je postavio za inspektora
republikanske artiljerije, a kad su fašisti spalili sve tablice za gađanje, on
ih je matematički rekonstruisao, za šta je dobio najveće špansko
odlikovanje.

Dok smo bili zajedno, s njim nije bilo problema, mada je voleo da se
napije i u takvom stanju ode u kupleraj i istera kurve gole napolje. Kad
ih je, zajedno sa matronom, pobacao kroz prozor sa prvog sprata,
španska policija ga je uhapsila i jedva sam ga izvadio. Pored toga,
ispostavilo se da je 1927. godine, na putu u Englesku po podmornice

i
Hrabri Nebojša, na Malti napravio veliki rusvaj. Nije imao da plati i tu
ga je pritegla britanska obaveštajna služba da za nju potpiše obavezu. I,
iz Gibraltara su mu od Engleza počele u Španiju stizati poruke. Predao
mi je spisak trideset dva engleska agenta, koje smo mi pohapsili i
postreljali. Uopšte čuda je radio po Španiji. Kod Malage je, kao
komandant dobrovoljačkog bataljona, uspeo da sam zaustavi fašiste. S

jednim razaračem u patroli izvan Kartahene razbio je 1937. komandne
mostove na dve najmodernije Frankove krstarice Kanarijus i Baleares. On
se, zapravo, na brodu našao kao inspektor. Komandant je, videvši
krstarice na pučini, hteo da se preda. Omersa ga je lupio revolverom po
glavi i preuzeo komandu. Imao je sedam mrtvih i četrnaest ranjenih, ali
je razarač vratio u luku. To je bila jedna od čuvenih pomorskih bitaka.

Pravi kuriozitet: razarač protiv dve krstarice.
Međutim, optužen je da je engleski špijun i zatvoren je u tvrđavu u
Barseloni. Intervenisao sam kod zamenika vojnog ministra da ga puste,
a sa Rusima sam sredio da mu se izda francuski pasoš. Dao sam mu
pozamašnu sumu franaka i rekao da se čisti iz Španije. Ma kakvi! Imao
je tu jednu devojku i dete, ostao je kod njih i bio među poslednjima koji

su otišli. Nije hteo u francuski logor, nego se, kao dobar planinar, sam
prebacio preko Pirineja. U jednom selu sreo je Francuza sa crvenom
rozetom (’komunistu’), koji ga je odveo kući, počastio i pozvao policiju.
ć
Snašao se, rekao da se s doma inom samo našalio, zbog rozete, a da je
običan jugoslovenski turista. Zalutao i izgubio pasoš. Omersin prijatelj,

jugoslovenski konzul u Bordou, na neviđeno je potvrdio tu priču. Dobio
je pasoš i vratio se u zemlju. Na granici su ga uhapsili i poslali na šest
meseci prisilnog boravka u Slavoniju. Kad je to čuo njegov nekadašnji

238