Page 234 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
Pravilo je bilo da se istovremeno ne može biti na politi kom i
obaveštajnom radu u korist Sovjetskog Saveza, jer bi se time pojedine
partije mogle kompromitovati u očima masa. Njih pedesetak slale su

periodične političke i ekonomske izveštaje u Štab svetske revolucije i bilo
bi odista van pameti da se Rusi nisu koristili tim informacijama, što se i
uklapalo u glavni zadatak međunarodnog proletarijata – odbranu SSSR,
prve zemlje socijalizma.“
„U Zagrebu ste formalno bili zaposleni?“
„Inženjer Antun Kadić, tobože simpatizer ustaša. Svašta sam bio.

Akcionar fabrike likera, potpredsednik jedne druge firme, predsednik
Društva dalmatinskih Hrvata (izbeglica pred Italijanima). Imao sam sve
propusnice, zavidan ugled u društvu i blisku vezu sa Poglavnikovim
tjelesnim zdrugom. Od njih sam nekada dobijao deficitarne namirnice.
ć
Bio sam prijatelj sa Ljuji em, komandantom Savske ceste. U kontaktima
nisam smeo da idem dalje, da ne postanem sumnjiv. Držao sam se neke
sredine.“
„Ivan Srebrenjak Antonov je vodio sovjetsku obaveštajnu službu u
Zagrebu?“
„I naša policija je formirana po ugledu na NKVD i podeljena je na
iste uprave. Četvrta glavna uprava bavila se špijunažom, a pored nje

kod njih postoji zasebna obaveštajna služba pri Generalštabu, kao što je
ima i Ministarstvo spoljnih poslova. One ponekad ne znaju jedna za
drugu, sudaraju se i istražuju iste stvari. Mnogi najbolji i najsposobniji
komunisti iz čitavog sveta oslobađani su na zahtev sovjetskih vlasti
partijskih zaduženja da bi postali obaveštajci.
U svakom slučaju, Srebrenjak je imao moćnu, razgranatu mrežu i

neograničeno mnogo para. Ne znam koliko je bio efikasan, kad su preko
Kominterne od mene tražene određene usluge u prihvatu i prebacivanju
sovjetskih agenata iz Istanbula u Nemačku i dalje u Evropu ili,
najprostije, neki podaci. Srebrenjak nikada nije znao gde stanujem, niti
sam ja kod njega bio, osim što je Kon ar jedanput odveo moju ženu da
č
proveri ispravnost Srebrenjakove radio-stanice. Bila je ispravna, ali nije

bilo veze sa ’Direktorom’.
Znamo se iz Moskve. On i njegova žena Francka Klinčeva, ranije
supruga sekretara SKOJ-a Pere Popovića Age, završili su
enkavedeovsku školu i radili su po specijalnim zadacima u Koreji i
Mandžuriji. Kad su se vratili, poslali su ih na Komunistički univerzitet

nacionalnih manjina Zapada, gde smo bili ista školska generacija.
Srebrenjak me je pokušao zavrbovati da radim za NKVD i dva puta sam,
s njim i s njegovom ženom, odlazio u Lubjanku. Branio sam se da

234