Page 237 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 237

doprineo da se blago sačuva.“
                     „Admiral Jegipko je napisao memoare?“
                     „U grupi naših boraca putovao sam u Lenjingrad i pitao

               predstavnika tamošnje organizacije španskih dobrovoljaca da li zna za
               viceadmirala Jegipka, s kojim sam bio na podmornicama C-6 i C-2.
               Obavestili    su  me    da  je  on  mesec-dva     ranije  pretrpeo    moždani      udar   i
               jedva   koga    raspoznaje.    Posle   nekoliko    godina    javio  mi   se  njegov   sin.
               Rekao    je  da  je  ozdravio,   napisao    memoare      i  želi  da  sa  mnom   stupi   u
               vezu.“

                     „Jugoslovene niste sretali u Španiji?“
                     „Jesam,   kako   ne.  Bilo  nas  je  trojica  u  prvoj  grupi  koja  je  iz  Moskve
               stigla u Španiju pre formiranja Internacionalnih brigada. Dotadašnji
               profesor KUNMZ-a Božidar Maslarić komandovao je jednom španskom
               jedinicom sa zadatkom da ruši pruge i mostove, praveći prepreke

               Frankovim trupama u nastupanju prema Madridu. Oko mesec i po bio
               sam na Sijudad Univerzitarija i učestvovao u odbrani zapadnog dela
               Madrida. Krajem 1936. pozvao me je CK KPŠ da, kao mornarički
               stručnjak, hitno idem u Kartahenu. Mornari republikanci pobili su sve
               svoje oficire i nije imao ko da komanduje. Šta se zbilo? Mornarica je bila
               elitna, sa grofovima i markizima, koji su se odmah izjasnili za Franka, pa

               su ih po kratkom postupku pokokali. Rusi su poslali svoj kadar, a došli
               su i stranci, među kojima i nas dvojica Jugoslovena.“
                     „Ko je bio drugi?“
                     „Znameniti Dimitrije Omersa, 1941. godine komandant podmornice
               Nebojša, jedine koja je pobegla. Išamarao je kralja Petra II Karađorđevića.
               Ali to je dugačka priča.

                     Zajedno smo bili u podmorničkoj flotili Kraljevske jugoslovenske
               vojske. On je 1931. bio oficir, ja tehničko lice, na podmorničkom kursu.
               Odnosi između oficira i posade na podmornicama, kao uostalom i u
               avijaciji, drukčiji su i daleko prisniji nego u drugim rodovima vojske…
               Kad sam ja kolima Komande armije pošao u Kartahenu, svratio sam u
               Albasetu,    gde   je  bio  sabirni  centar  i  Štab  Inter-brigada   u  formiranju.   Tu

               je za šefa bezbednosti izabran Roman Filičev (Fajn, Filipović) iz
               Melenaca, na KUMNZ-u poverenik po NKVD liniji, poginuo 1941. u
               odbrani    Moskve.     On   me   je  pitao  znam    li  nekog  Omersu,     komandanta
               jahte jugoslovenskog kralja, u Španiji uhvaćenog kao ’špijuna’. Rekao
               sam: ’Ti si lud, daj ga dovedi!’ Došao je vezan u žicu, razvezali su ga i ja

                                                                   č
                                 č
               sam    mu   poru io    nešto   da   pojede.   Ispri ao   mi   je  da  mu   Filipovi  ć  ne
               veruje da je u Španiju došao kao iskreni dobrovoljac protiv nemačkog
               fašizma, čovek kome su Švabe u Judenburgu 1917. obesile oca,


                                                          237
   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242