Page 235 - Milomir Marić - Deca Komunizma

č
nemam naro itog afiniteta za policiju i da kao vojni dezerter ne bih bio
od koristi na radu u Jugoslaviji.“
„Izgleda da je Srebrenjak bio velika marka u NKVD-u?“

„Ne znam! Govorilo se da je načelnik Četvrte uprave naš čovek,
Bosanac Ivan Kralj. General NKVD-a, tragično stradao u čistkama.
Njegov prijatelj, Sarajlija, želeo je da mi upriliči susret s njim, ali od toga
nije bilo ništa. Verovatno bi to iz korena promenilo moj život. Potpisao
bih za NKVD, što se tada smatralo najvećom čašću za jednog komunistu.
Pristupnica se potpisuje za sve obaveštajne službe sveta, pa i za našu.

Formalno-pravno to je ugovor, pokriće, na osnovu koga mogu da ti
posle sude.
Lovro Kuhar (Prežihov Voranc), koji je pred rat vodio našu
partijsku knjižaru Horizont, povezao me je u Parizu sa Srebrenjakom.
Rekao mi je otprilike šta radi i da je zadužen za direktnu pomoć Španiji.

Bio je malo stariji krupan čovek, velike glave i, po mom mišljenju, ne
mnogo inteligentan. Pretpostavljam da je gro poslova vodila njegova
žena. Neobično bistra, zgodna, sposobna i naočita. Pored niza
obaveštajnih zadataka, minirali su brodove koji su Franku prevozili
municiju iz Napulja ili oružje iz Belgije. Posle pada španske republike,
prešao je u Jugoslaviju i bio zadužen za ceo Balkan. Iz Beograda je

ć
prešao u Zagreb. Za njega su radili sinovi Ðure Ðakovi a, Stipe i Joca.
Ustaše su u Karlovcu uhapsile Stipu, posle nekog zadatka koji je za
Srebrenjaka obavljao na Rijeci, pa onda Jocu, kome su obe ali da ć e mu
ć
poštedeti brata ako izda šefa. Tako je provalio Srebrenjaka, pri čemu je u
njegovom stanu uhapšen i Hebrang.
Pošto smo 1940. u Zagrebu slučajno sreli Srebrenjaka i otišli s njim

na piće u neku birtiju, Tito mi je rekao: ’Čuvaj se te barabe!’ ’Šta ti mene
upozoravaš, kad sam ja tebi prvi rekao kakve je izveštaje o tebi slao iz
Pariza’.“
„Nikome do kraja nije jasna neobična bliskost između vas i Tita?“
„Novu 1942. godinu dočekali smo u Rogatici pod jednim ćebetom.
Došao sam da pomognem u uspostavljanju veze Vrhovnog štaba sa

đ
Moskvom. Pozdravio sam se s Titom kao da se u me uvremenu ništa
nije desilo, iako sam bio i malo ljut na njega što je ostao gluv na sve što
sam mu poručivao i bezrezervno prihvatao ono što su mu drugi govorili
o meni. Ali, on je bio vrhovni komandant i šef Partije i ja sam
disciplinovano primao njegova naređenja. Iznenadio me je pitanjem:

’Imaš li kakvo ć ebe?’ Mislio sam da se šali: ’Ne misliš valjda da sam ga
nosio od Zagreba dovde!’ Nasmejao se i pozvao Zdenku (Davorjanka
Paunović) i rekao da ćemo nas dvojica zajedno spavati. Prostrelio me je

235