Page 235 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 235

č
               nemam      naro itog   afiniteta  za  policiju  i  da  kao  vojni  dezerter   ne  bih  bio
               od koristi na radu u Jugoslaviji.“
                     „Izgleda da je Srebrenjak bio velika marka u NKVD-u?“

                     „Ne znam! Govorilo se da je načelnik Četvrte uprave naš čovek,
               Bosanac Ivan Kralj. General NKVD-a, tragično stradao u čistkama.
               Njegov prijatelj, Sarajlija, želeo je da mi upriliči susret s njim, ali od toga
               nije bilo ništa. Verovatno bi to iz korena promenilo moj život. Potpisao
               bih za NKVD, što se tada smatralo najvećom čašću za jednog komunistu.
               Pristupnica se potpisuje za sve obaveštajne službe sveta, pa i za našu.

               Formalno-pravno to je ugovor, pokriće, na osnovu koga mogu da ti
               posle sude.
                     Lovro    Kuhar     (Prežihov     Voranc),     koji  je  pred    rat   vodio    našu
               partijsku knjižaru Horizont, povezao me je u Parizu sa Srebrenjakom.
               Rekao mi je otprilike šta radi i da je zadužen za direktnu pomoć Španiji.

               Bio je malo stariji krupan čovek, velike glave i, po mom mišljenju, ne
               mnogo inteligentan. Pretpostavljam da je gro poslova vodila njegova
               žena. Neobično bistra, zgodna, sposobna i naočita. Pored niza
               obaveštajnih zadataka, minirali su brodove koji su Franku prevozili
               municiju iz Napulja ili oružje iz Belgije. Posle pada španske republike,
               prešao je u Jugoslaviju i bio zadužen za ceo Balkan. Iz Beograda je

                                                                                      ć
               prešao    u  Zagreb.   Za  njega   su  radili  sinovi  Ðure   Ðakovi a,     Stipe  i  Joca.
               Ustaše su u Karlovcu uhapsile Stipu, posle nekog zadatka koji je za
               Srebrenjaka     obavljao   na  Rijeci,  pa  onda   Jocu,  kome    su  obe ali  da ć e  mu
                                                                                         ć
               poštedeti brata ako izda šefa. Tako je provalio Srebrenjaka, pri čemu je u
               njegovom stanu uhapšen i Hebrang.
                     Pošto smo 1940. u Zagrebu slučajno sreli Srebrenjaka i otišli s njim

               na piće u neku birtiju, Tito mi je rekao: ’Čuvaj se te barabe!’ ’Šta ti mene
               upozoravaš,      kad  sam   ja  tebi  prvi  rekao  kakve    je  izveštaje  o  tebi  slao  iz
               Pariza’.“
                     „Nikome do kraja nije jasna neobična bliskost između vas i Tita?“
                     „Novu 1942. godinu dočekali smo u Rogatici pod jednim ćebetom.
               Došao     sam   da   pomognem       u   uspostavljanju     veze   Vrhovnog      štaba   sa

                                                                                    đ
               Moskvom.       Pozdravio     sam   se  s  Titom  kao   da  se  u  me uvremenu        ništa
               nije desilo, iako sam bio i malo ljut na njega što je ostao gluv na sve što
               sam mu poručivao i bezrezervno prihvatao ono što su mu drugi govorili
               o   meni.    Ali,  on   je  bio  vrhovni     komandant       i  šef  Partije   i  ja  sam
               disciplinovano primao njegova naređenja. Iznenadio me je pitanjem:

               ’Imaš   li  kakvo ć ebe?’   Mislio  sam   da  se  šali:  ’Ne  misliš  valjda  da  sam   ga
               nosio od Zagreba dovde!’ Nasmejao se i pozvao Zdenku (Davorjanka
               Paunović) i rekao da ćemo nas dvojica zajedno spavati. Prostrelio me je


                                                          235
   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240