Page 236 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 236
pogledom: ’A imaš li vašiju? Ovde ćeš ih sigurno dobiti. Ja sam ih pun!’
Pričali smo skoro celu noć, šapućući i, s vremena na vreme, podižući
glas u vatri prepirke. U Rogatici smo najviše govorili u četiri oka, samo
nekim razgovorima prisustvovao je Lola Ribar. Ostalima je Tito govorio:
’Dok je Mali tu, nemojte nas bez potrebe uznemiravati. Imam s njim
važne razgovore’!
Prvi put sam ga video na KUNMZ-u 1935. godine. On je bio referent
za školstvo i dolazio je obično dvaput nedeljno. Video sam da je frišak iz
zemlje, u razgovoru sam bio radoznaliji od ostalih, pa smo se tako
upoznali i počeli da se viđamo. Odlazili smo na večere u restoran hotela
Luks. Posle, u Parizu, imao sam visoku platu pomoćnika vojnog atašea
č
republikanske Španije i mogao sam njega, Kuhara i Kidri a voditi u
najskuplje restorane Maksim, Šanzelize, Dipe. Oni su tada prilično loše
stajali. Nudio sam Starome novčanu pomoć, ali nije prihvatao, kao što je
odbio 30.000 franaka (petnaest generalskih plata) koje mu je ponudio
moj šef, španski grof, u čiji sam ga dvorac na periferiji Pariza bio smestio
kad su u vreme posete engleskog kralja Džordža hapsili sve sumnjive
emigrante.“
„Otkud vi u diplomatiji?“
„Stvar je vrlo prosta. Nadzirao sam popravku dve podmornice u
Francuskoj. Da bih kontaktirao s fabrikama i potpisivao različite
ugovore, bio mi je potreban diplomatski status.“
„Vi ste organizovali prebacivanje zlata iz blagajne Republike
Španije u Moskvu?“
„Bio sam zamenik komandanta podmornice C-6 N. P. Jegipka. Kad
smo se evakuisali iz Santandera, kod mene su došli sekretar partijskog
komiteta i predstavnik narodne vlasti i pitali da li bismo hteli da
preuzmemo blago Maja, Inka, skupljeno i deponovano u kraljevski
dvorac u Santanderu. Jegipko je rekao da su politi ki odnosi sa
č
Špancima moja stvar. On u to neće da se meša. Onda su doterali 80–90
vreća dragocenosti i dve-tri sa stranim novcem iz trezora Narodne
banke. Strpali smo ih u ogroman prostor predvi en za torpedne č amce,
đ
dug više od dvadeset metara. Neposredno uoči dolaska Frankovih
trupa, prebacili smo se u Hihon, odakle sam ministra-predsednika i
ministra vojske Huana Negrina pitao šta da radimo s tim blagom, pošto
je među prisutnim Špancima postojala dilema da li da ga šaljemo negde
u Francusku ili u Sovjetski Savez. Ratno ministarstvo iz Barselone
ć
obe alo je da ć e poslati transportni avion. Tek nedavno sam č uo šta je
posle bilo. Šibnuli su zlato u Švajcarsku i vraćeno je španskom narodu
posle Frankove smrti. Kralj Huan Karlos se interesovao za mene, jer sam
236