Page 19 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Trakom iz Zenice.
Lalić piše: „U masi koja se okupila naokolo, počeo je žagor pitanja i
odgovora u svim narečjima Jugoslavije.

’Je li, boga ti, koji su ovo?’
’Rudari: Sirotanović!’
’Ček, da ga vidim, koji je od njih Sirotanović?’
’Onaj s kožnim kačketom, poznajem ga po slici.’
Plećati rudar, s kožnom kapom, počeo je da se snebiva i nelagodno
tare svoje krupne ruke, č ije su ogrebotine tek zarasle na odmoru, na

Jadranu; novine, koje ne dospeva da dočita, pronele su njegovu slavu i
njegovu sliku dalje nego što je mislio i sad mu je neprijatno što je, evo,
postao središte pogleda, pitanja i divljenja mnogih nepoznatih, starih i
ć
mladih ljudi. On ne ume da prikriva ose anja i ne zna šta bi sa
besposlenim rukama – najbolje bi se osećao da može da zaroni bušilicu u

podzemnu stenu.“
Ondašnje novine nisu nimalo skrivale zbunjenost i nesigurnost
naših udarnika, kao prvih državnih mas-medijskih zvezda, i tako ih
učinile komšijski bliskim svakom Jugoslovenu. Na Sedmom plenumu
Centralne uprave sindikata u Beogradu, salom se razlegao dugotrajni
pljesak kad se Alija Sirotanović popeo na govornicu: „Njegovo novo

ć
odelo pokrivalo je široka č etvrtasta ple a. Nije č itao. Govorio je toplo i
neposredno, jednostavnim rečima prikazivao je velika dela. Teško je
napisati šta je rekao. Iako lišene sočnosti i onog čisto bosanskog kolorita,
č
njegove re i su delovale kao sušta istina. O i njegovog kolege iz Srbije,
č
nenaviknute na slova, otkazale su poslušnost. Čitao je teško,
zamuckujući, sve dok nije bacio hartiju, sve stege, i progovorio iz srca.“

Informacija koju je Tanjug razaslao zemljom i ponudio svetu kaže
da je bilo lepo nedeljno jutro kad je Alija, s drugovima, srušio rekord
Stahanova. Dole pod zemljom, „Alija je rukom obrisao znoj s č ela i
dugim pogledom otpratio odlazak poslednjeg vagoneta. Nastalo je
veselje, slično onom, prilikom proboja tunela Vranduk. Socijalizam je
zabeležio još jednu pobedu!“

„Bijaše onda prvi dan Ramazana“, sećao se često Alija Sirotanović
Dana svog života. „Neki moji komorati nijesu čitav dan ništa okusili.
ć
Slavi se, jede se, pije se, a oni, bolan, ne e i bog! Tek kad se hodža
oglasio sa džamije i kad su se na njoj svjetla upalila, oni su nešto
prezalogajili!“

Od jula do oktobra 1949. godine, rekorde Stahanova i Sirotanovića
rušili su, ravnopravno i strogo planski, rudari iz svih naših rudarskih
centara. Desetog oktobra Abdurahman Babajić, iz Banovića, u jednoj

19