Page 18 - Milomir Marić - Deca Komunizma

nas se obično radi dvesta, a u industrijski razvijenim zemljama trista
dana.
Ugledni profesor fiziologije rada sa beogradskog Instituta za

č
medicinu rada nije mogao da se na udi što se nije našao niko razuman
da zenički „nehumani“ poduhvat zabrani, jer su rudari, posle sto sati u
jami, zreli jedino za bolovanje i sigurni doživotni bolesnici. U
kategorijama bizarnosti i besmislenosti, novi svetski rekord, po ovom
stručnjaku, može se meriti sa podvizima junaka inače sjajnog filma Konje
ubijaju, zar ne? Glavni republički rudarski inspektor BiH ocenio je da je

č
ceo slu aj u suprotnosti sa zakonom i da nema nikakve veze sa
tradicionalnim takmičenjem rudara BiH, a da će uprava rudnika snositi
direktnu odgovornost „za sve posledice koje mogu nastati po zdravlje
rudara i sigurnost objekata“.
Simbol našeg posleratnog udarništva Alija Sirotanović trljao je ruke,

malo naivno očekujući da će posle nekoliko decenija pauze celu zemlju
ponovo zapljusnuti čitavi talasi njegovih sledbenika: „Da sam mlađi i da
me zdravlje služi, možda bih se i ja odlučio za takav korak!“
Čak i kad je Alija rušio rekorde, spektakularno udarništvo je pre
spadalo u domen političkih parola nego ekonomski opravdanih akcija.
Uostalom, 152 tone koje je on iskopao 24. jula 1949. godine, i pored opšte

nestašice, nisu isporučene potrošačima, nego su danima stajale ispred
rudnika u Brezi kao spomenik novog doba.
U vreme velikog međunarodnog pritiska na Jugoslaviju i otpora
Rezoluciji Informbiroa, politički potezi su u zapećak bacili sve zakone
ekonomije.
To što je Alija Sirotanovi ć u odsudnom trenutku za 40 tona

nadmašio predratni rekord sovjetskog rudara Stahanova imalo je,
istovremeno, aromu časne pobede u kakvom srednjovekovnom
viteškom dvoboju i odjek velike ratne operacije.
Izveštač Borbe sa Velesajma, te 1949. godine, Mihailo Lalić pisao je
da u Zagrebu „na svoju štetu i sramotu“ nisu izlagale zemlje narodne
demokratije i Sovjetski Savez, dok su zapadni izlagači, „navikli da na

ovakvim smotrama vide poslovne ljude – majstore špekulacije“ bili
zatečeni poštenom publikom: radnicima i seljacima, vojnicima i
oficirima, đacima i studentima, narodnofrontovcima. Na njihovo veliko
čudo, prema Laliću, taj narod nije go, bos, odrpan i izgladneo, kako ga,
ne žaleći crnu boju, složno opisuju istočni i zapadni lažovi i klevetnici.

Kao živi eksponati na sajmu se pojavila grupa udarnika predvođena
Alijom Sirotanovićem, iz Breze, i njegovim prvim takmacima Antonom
Bičićem, iz Podlabina, Alojzom Petekom, iz Trbovlja, i Ibrahimom

18