Page 16 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Novi čovek na vratima raja

Uzbudljivo otimanje oko svetskog rekorda u dužini neprekidnog rada
između radnika sarajevske fabrike Žica i četvorice rudara zeničkog
rudnika Bila trebalo je da nas krajem 1984. godine vrati u romantično
vreme udarničkog stahanizma i iznova podgreje snove o snazi i
superiornosti socijalističkog rada.

Č uo sam da je neki Amerikanac 92 sata pakovao čarape. Hteo

Vahid
da
srušim
sam
trijumfalno
je
rekao
–
Ameriku!
tu
Mutapčić.
Nikad ranije nije nagrađivan, nije član SKJ, niti se po bilo čemu
isticao. Na neobjašnjiv način, kao i toliko drugih, uspeva da s platom
izdržava porodicu i zida kuću. Zidar po struci, zaposlen je u sarajevskoj
fabrici Žica na pakovanju kalemova žice.
Svoj budući svetski rekord Vahid Mutapčić nije bio namenio u slavu
socijalističkih svetinja, prelomnih kongresa, ostvarivanja društvenih
planova ili, bar, važnih forumskih odluka. Sasvim prozaično poželeo je

č
đ
da u e u Ginisovu knjigu neobi nih i suludih rekorda. Da se o njemu
priča i piše.
Naravno, stvar ni najmanje nije ispala tako naivna i privatna. Od
početka je to bio lepo zamišljen političko-propagandni varijete, uz
svesrdno učešće sponzora lekarskih konzilijuma, kuvarskih timova i čete
vernih navijača. Jedna fabrika duvana poslala je nekoliko šteka cigareta,
jedna konfekcijska kuća skrojila elegantno radničko odelo, lekari

propisali naročito dijetalni jelovnik, pošto se znalo da pretendent na
svetski rekord boluje od č ira na nervnoj bazi. Navodno ga je dobio
ć
nerviraju i se zbog lošeg kvaliteta žice i kvarova na mašini, što ga je
sprečavalo u svakodnevnom obaranju radnih normi.
Č ovek je radio neprekidno od ponedeljka do petka. Od 12. do 16.

novembra 1984. godine.
Prve večeri žalio se da ga malo bole ruke i na povišen krvni pritisak.
Tokom no i sve je došlo na svoje mesto. Pakovao je dve vrste žice:
ć

16