Page 161 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 161

što preko puta Narodne skupštine leže neobeležene kosti Mustafe
               Golubića, Ivo Andrić        je rekao: „Što bismo prekopavali park. Što bismo
                                                                        č
               mu    kosti  uznemiravali.     On    nema    lepšeg   po inka    od  radosti   ove   dece
               koja se naokolo igraju.“
                     Šezdesetih godina predsednik Tito je u više navrata u razgovoru sa
               bosanskohercegovačkim rukovodstvom uzgredno govorio o potrebi da
               se afirmišu stari i ugledni revolucionari, kao što su Blagoje Parović, Ivan
               Krndelj, Mustafa Golubić. Za Golubića je konkretno rekao: „On je nama
               učinio izvesne, vrlo značajne usluge.“

                     Tek   to  je  bio  signal  da  se  poruši  zid ć utanja    oko  li nosti   Mustafe
                                                                                       č
               Golubića. Nekoliko ulica u nekoliko gradova odmah je dobilo njegovo
               ime. Podignut mu je spomenik u rodnom Stocu, kao zaslužnom
               revolucionaru.
                     Kako je iz nepoznatih razloga izbrisan iz istorije, tako je na isti način

               u nju vraćen.
                     O njemu su poznati uglavnom sporedni i beznačajni detalji. Bilo
               banalno ili ne: Mustafa Golubić             u trenucima odmora! Nije valjda u
               dramatičnim danima 1941. godine u Beogradu tražio nemačku gas-
               masku, par mitraljeza i knjigu Živojina Pavlovića Tragičan bilans
               sovjetskog termidora. Još manje je kod direktora Politike                    Vladislava

               Ribnikara svratio da bi ručao.
                     Kao i uvek, mit se pokazao kao najbolji lek za nedostatak dokaza!





                                           Crna berza s Rusijom





                     Tako je izgleda moralo da bude!

                     Nacionalni        revolucionar,       „crnorukac“,        mason,       gepeuovac,
               komunista, sovjetski agent i Staljinov lični prijatelj, „duša“ Sarajevskog
               atentata, Solunskog procesa, Kominterninog sna o Balkanskoj federaciji i
               spektakularnih međuratnih buna, ustanaka, otmica i atentata – streljan je
               u Beogradu kao vođa bezazlene švercerske bande za preprodaju pasoša,
               sa sobom u grob odnevši punu i pravu istinu o svom radu.
                     Najuzbudljiviju životnu priču našeg doba činilo je, zapravo, mnogo

               različitih života u jednom. Kao što je Mustafa Golubić za svojih pedeset
               godina života promenio na desetine imena, ideala, političkih uverenja i
               službi, izmišljenih i pravih biografija, tako je i stradao kao neko drugi.
               Jedan    od   mnogih!     Gestapo     je  poverovao      da   je  to  zaista  neki   sitni



                                                          161
   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166