Page 164 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 164

tako što su nemačke i sovjetske trupe bratski zaposele Poljsku. U Moskvi
               su, privremeno ili trajno – ko bi to znao, stornirane parole o antifašizmu
               i svetskoj revoluciji. Nemačkoj su velikodušno i saveznički ponuđene

               velike količine ratnog materijala. Staljin je istovremeno igrao na toliko
               karata.   Govorilo    se  da  tajne  Kremlja    nisu   ništa  manje    od  onih   koje  se
               čuvaju u tibetanskom mitskom gradu Lasi. Ruska sfinga krila je od svih
               svoje pravo lice! Crvena armija je iznenada upala u Finsku, a funkcioner
               Kominterne Oto Kusinen je obrazovao marionetsku „narodnu“ vladu,
               koja je pozdravila i odobrila akciju sovjetskih trupa, rekavši da su one

               došle „odazivajući se pozivu ugroženog finskog proletarijata“.
                     U martu 1939. godine Staljin je otvoreno najavio novu sovjetsku
               politiku: „Cilj bratskih partija mora da bude spremanje novog svetskog
               rata. Mi ćemo da sprovedemo revolucionarnu akciju jedino ako nam
               pođe za rukom da iskoristimo antagonizme između kapitalističkih

               država i ako između njih izazovemo oružani sukob.“
                     Dolazak Mustafe Golubića početkom 1940. u Beograd bio je
               potpuno u skladu sa jednom od ključnih Staljinovih strategijskih odluka
               da se bori za reviziju Versajskog ugovora, za novu preraspodelu sveta i
               likvidaciju prolazne „balkanske atmosfere“ u Evropi. Međutim, kad su
               Francuska i Engleska brzo poklekle pred Hitlerom, preostale su dve

               podjednako problematične alternative: ili se prikloniti Nemačkoj ili se
               uplesti u zapetljanu sovjetsku paukovu mrežu. Pa, kud puklo da puklo!?
                     Zbog   toga   su  komunisti    u  Jugoslaviji  pred   rat  i  u  po etku  nema ke
                                                                                                      č
                                                                                       č
               okupacije, do 22. juna 1941. godine, uživali izvesni prećutni imunitet. U
               tom svetlu treba razumeti Golubićevo hapšenje, istragu i streljanje 27.
               juna 1941.

                     Posle pune tri decenije bežanja i skrivanja ispred svih policija ovoga
               sveta, Mustafa Golubić         je pao 7. juna 1941. godine u Beogradu. Pod
               lažnim    imenom     Luka    Ðeri ,  uhapšen     je  kao  podstanar    kod   Tihomira     i
                                                 ć
               Smilje Višnjevac u njihovom stanu na Zvezdari, Mirijevski put broj 97.
               Posle dva dana, po nalogu Gestapoa (preciznije: beogradske Ajnzac
               komande      Sigurnosne     policije  i  sigurnosne    službe)   s  njima  se  u  zatvoru

               Okružnog suda, u Aleksandrovoj broj 5, našao i Golubićev najbliži
               saradnik i stalni pratilac Čedomir Popović.
                     Istragu je vodio SS hauptšarfirer Dejerler.
                     Najpre je 8. juna saslušan kućni domaćin Tihomir Višnjevac. Rekao
               je da je posle apsolviranja na Pravnom fakultetu u Zagrebu dve godine

               radio u beogradskoj policiji. Od 1927. godine je opštinski činovnik. Bio je
               član Demokratske stranke. U istrazi je tvrdio da je trideset hiljada dinara
               što je kod njega nađeno njegovo vlasništvo. Deo je zaradio od


                                                          164
   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169