Page 160 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Aleksandar Ranković je 1948. zadužio majora Udbe Boru Neškovića
da ispita okolnosti Golubićevog hapšenja i držanja pred Gestapoom. U
tom izveštaju stoji: „Mnoga lica koja su u isto vreme bila uhapšena i

nalazila se u zatvoru Gestapoa govore da je Golubić danima bio
maltretiran i prebijan. Iz zatvora on je u sedećem stavu, vezan za stolicu,
č
prenošen u sedište Gestapoa – bivši Ratni ki dom. Po povratku sa
saslušanja, prebijenog i iskrvavljenog, previjali su ga takođe zatvorenici
dr Ljubomir Živković, novinar Brana Mesarović i drugi. Uprkos svim
mučenjima, Gestapo od Mustafe Golubića nije izvukao ni reči. Utvrđeno

je da ga je Gestapo streljao posle napada Nemačke na Sovjetski Savez,
zajedno sa porodicom Višnjevac, kod koje je stanovao, i svojim najbližim
saradnikom profesorom Čedom Popovićem. Jednom od hapšenika
uspeo je da došapne da su ga u to vreme visoki funkcioneri Gestapoa
saslušavali o Sarajevskom atentatu.“

Istovremeno je niz Dunav tajnim kanalom preko Rumunije poseban
izveštaj o „slučaju“ Golubić u Moskvu poslao nekadašnji predstavnik
KPJ u Kominterni, sovjetski general i posle rata pomoćnik Hebranga i
Kidriča u Planskoj komisiji Mitar Despotović.
Iako je Despotović optužio rukovodstvo KPJ da je 1941. godine
provalilo Golubića u strahu za sopstvene pozicije u predstojećoj bobi

protiv okupatora, to u propagandnoj kampanji Informbiroa protiv
Jugoslavije nije korišćeno.
Despotović je ubijen prilikom pokušaja bekstva u Mađarsku, posle
nekoliko godina provedenih na Golom otoku.
Izgledalo je da Mustafa Golubić uopšte nije postojao. Potpuni muk.

Malo ko ga je prepoznao u pripoveci Veljka Petrovića „Kecli“ Frojlajn
Gertrude, objavljenoj u prazničnom prvomajskom broju Politike 1952.
godine. Tu je on Mujka Sokoli , uhapšeni ruski špijun, od koga
ć
gestapovci, lomeći mu kosti, pokušavaju da saznaju nešto o tajanstvenim
mrežama Kominterne i sovjetske službe. Ali on ništa ne priznaje. Čak ni
kad mu pokazuju fotografiju na kojoj se vidi kako izlazi iz zgrade
kijevske uprave Čeke, niti kad čitaju njegov dosije iz štutgartske

kartoteke. Polumrtvog, odnose ga u ćeliju, gde starog druga vidi prvi
put posle nekoliko decenija. Uspeo je da mu došapne: „Ništa nisam
rekao!“ A profesoru Ljubi preostalo je samo da nasluti njegovu neobičnu
životnu pustolovinu. Hercegovac u četnicima vojvode Tankosića i Vuka,
organizator sakupljanja dobrovoljaca u Rusiji 1915. godine, sužanj na

Solunskom procesu. Posle č etvrt veka mrklog mraka pojavljuje se 27.
marta 1941. u Beogradu…
Kad je jedanput u šetnji Vlada Dedijer pomenuo kako nema smisla

160