Page 166 - Milomir Marić - Deca Komunizma

stvari. To odgovara istini, što potvrđujem svojim potpisom.“
Ujutru je Popović iz zatvora odveden na novo saslušanje. Šturi
policijski zapisnik ne otkriva pod kakvim je okolnostima on potanko

ispričao o svom poznanstvu sa Mustafom Golubićem.
Kao gimnazijalac je postao simpatizer Komunističke partije, iako do
1937. nije aktivno učestvovao u njenom radu. U Parizu ga je školski drug
Čeda Kruševac zamolio da mu nabavi pasoše za oslobađanje crvenih
španskih boraca. Tek toliko da proveri stepen njegovih komunističkih
ubeđenja. Kasnije je saznao da su ti pasoši preko sovjetskog poslanstva u

Parizu upućivani u SSSR i korišćeni za prebacivanje ljudi u različite
zemlje. Nije mu saopšteno da li su oni imali zadatak da vrše sabotaže ili
šta drugo. U januaru 1939. Popović je dao Kruševcu i svoj pasoš. Posle
mu je petnaestak dana čuvao neke italijanske, francuske, švajcarske i
engleske pasoše. Delatnost Kruševca otkrila je francuska policija, praćen

je, pa je iznenada morao da se vrati u Jugoslaviju. Tom prilikom
upoznao je Popovića sa šefom pasoške organizacije Golubićem.
Stupio je u njegovu službu, s njim se sastajao jedanput u dve
nedelje, da bi uzimao pasoše na čuvanje. Po savetu Kruševca, Popović
nije smeo da pita Golubića za njegovo ime sve dok mu ga, u junu 1939.
godine, nije sam otkrio. Radili su zajedno do septembra, do izbijanja

svetskog rata. Za to vreme kroz Popovićeve ruke je prošlo četrdeset
pasoša, koje je Golubić nabavljačima plaćao 1.500–2.000 franaka komad.
Golubić nikada nije posetio Popovića u hotelu, niti ga je kada obavestio
gde on stanuje. Sastajali su se na ulici i tu, posle nekoliko časova šetnje i
osvrtanja okolo, vršili primopredaju pasoša. Pritom ih je uvek pratio
činovnik sovjetskog poslanstva, kome je Golubić na kraju predavao

pasoše.
Iz Pariza su Golubić i Popović zajedno otputovali u Italiju. U
Milanu su se rastali. Popovi ć je krenuo za Beograd, a Golubi ć je pod
nekim turskim imenom produžio do Rima, da bi nastavio s radom.
Zadužio je Popovića da kod kuće prikuplja pasoše i uzeo njegovu
adresu. Sa švajcarskim pasošem Golubić se pojavio u Beogradu 21.

januara 1940. Nije krio svoje razočaranje što je Popović malo šta uradio
od prihvaćenog zadatka. Golubić se najpre smestio kod dr Dušana
Kusovca, Kumanovska ulica broj 17, a imao je još jedan stan, za koji
Popovi ć nije ta no znao gde se nalazio. Popovi a je obavestio da je
ć
č
njegovu kućnu adresu ostavio sovjetskom poslanstvu u Parizu, da bi
eventualno mogao poslužiti kao kurir. Pošto u Beogradu još nije bilo
ustanovljeno sovjetsko predstavništvo, za njihov rad bila su nadležna
poslanstva u Rimu i Sofiji.

166