Page 163 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 163

pomagao u nabavci pasoša. Branio se da je Golubića primio isključivo
               kao svog starog poznanika i dobrog prijatelja svoga brata Labuda.
                                                                               č
               Poverio    mu   je  da  se  u  zemlju  vratio  da  bi  se  kona no    legalizovao,    ali  s
               njim kasnije nikakve druge veze nije imao. Kusovca je sigurno spaslo to
               što je bio poznati ginekolog i lični lekar supruga nekih Nedićevih
                                                           ć
                                                  ć
               saradnika,    pa  i  samih   Nedi evih    k erki.   On   je  ponovo   uhapšen     u  maju
               1943.   godine,   ali  je  opet  oslobo en   zbog   nedostatka     dokaza.    Umro    je  u
                                                       đ
               Beogradu 1984. godine.
                     Interesi i planovi sovjetskih službi na tlu Jugoslavije nisu se u

               početku rata poklapali sa interesima i planovima KPJ i partizanskog
               pokreta. Dok je elementarni nalog vremena tražio otpor i narodni
               ustanak, Rusi su se dvoumili i lutali. Nerazumno su prekinuli
               diplomatske odnose s kraljevskom vladom i time faktički priznali
               komadanje       i  rušenje    jugoslovenske      države,     pa   onda,    u  ime    neke

               podgrejane lojalnosti prema njoj i saveznicima, stidljivo se opredeljivali i
               uzdržavali      otvorene      podrške      narodnooslobodilačkoj           borbi.    Nisu
                                                                   č
               verovali    u  snagu    malobrojne     Komunisti ke       partije:  daleko    su  se  više
               uzdali u tradicionalni prkos i provereno rusofilstvo srpskog naroda.
               Zato su se i direktive iz Moskve ovdašnjim ruskim predstavnicima
               svodile na traženje određenih informacija i eventualno stvaranje

               diverzantskih grupa, koje će sabotažama po fabrikama, na železničkim
               prugama i mostovima ometati i usporavati transport nemačke vojne sile
               na Istočni front.
                     Slobodu      je   ionako     trebalo     „pri ekati“     dok     je   ne    donese
                                                                   č
               preporođena, pobednička Crvena armija.
                     Uoči rata i u ministarstvima kraljevske jugoslovenske vlade često je

               ponavljana stara ruska poslovica: „Samo je Kremlj viši od Moskve, a od
               Kremlja je više samo nebo!“ Internacionala                koju su u ponoć        zvonila
               kremaljska zvona daleko se čula. Istina, ta moskovska komunistička
               himna bila je prilično deformisana, pošto su zvona na Kremlju pravljena
               pre revolucije i podešena da sviraju neku drugu muziku: Bože, carja
               hranji! Širom sveta po ilegalnim stanovima pored radio-aparata skupljali

               su se komunistički aktivisti, pokušavajući da nervozno i uz dosta muke
               pronađu signal moskovske radio-stanice – tu nakaradnu kremaljsku
               Internacionalu.
                     Uopšte,    malo   ko  je  tadašnju   sovjetsku    politiku   mogao     da  shvati   i
               razume. Posle nekoliko godina velikih unutrašnjih čistki, pod zastavom

               Internacionale i uz zvuke Internacionale potpisan je, bez reči objašnjenja,
               zloglasni pakt sa tvorcem još aktuelnog antikomunističkog pakta
               Adolfom Hitlerom. Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine,


                                                          163
   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168