Page 77 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 77
slutnje i - naslućivanja, možda igra naših zbrkanih misli i naše nemirne mašte, u stalnom
sudaranju naše strahovite prolaznosti i naše neizlečive želje za večnošću.
*
Ima nas dosta koji se teško snalazimo u bezbrojnim nesporazumima, sudarima i bitkama
ovog sveta, ne možemo da ih sagledamo u celosti, ni da im shvatimo osnovni smisao, ni
da razaberemo ko tu izaziva a ko je izazvan, ko napada a ko se brani, ko se bije što mora,
i što ne može drukčije, a ko zbog toga što je po sebi ratoboran i ubilačke ćudi.
*
Strah, nepoverenje i neiskrenost uhvatile su u nekim zemljama tako dubok koren da ljudi
ne mogu više da nađu vedar izraz lica ni slobodan, prirodan način pristupanja drugom
čoveku. Njihovi stari vekovima su robovali ili su sami vladali nad ljudima i držali ih u
potčinjenosti. To ih je naučilo da se drugima obraćaju ili ponizno i udvorički, kad govore sa
višim i moćnijim, ili grubo i nadmeno, kad imaju posla sa nižim i slabijim od sebe. A njihovi
potomci, evo, vuku još i sada za sobom te maske predaka, iako za njih više odavno nema
razloga ni opravdanja.
*
Kako god uzmeš i sa koje god strane pogledaš, vino života je - kako bi rekli romantičari -
popijeno, ili presušilo; ostaje još da se, bez grimase i ružnog stresanja, ispije gorki talog
25
sa dna.
*
Naše najdublje i najživlje želje i njihovi susreti (ili sudari) sa svetom koji nas okružuje - to
je, uglavnom, ono što određuje našu sudbinu.
*
Svaka je smrt prerana, kad su u pitanju ljudi kao što je ovaj.
*
U jednom spisku umrlih nalazi se i N. N. kome je kao zanimanje navedeno: „biv.
penzioner“. To bi moglo poslužiti kao najkraća i najsavršenija formula prolaznosti čoveka i
svega što je njegovo. Jer, može li se išta strašnije zamisliti od te „titule“ koja za jednog
čoveka kazuje da je dva puta bivši, jednom kao penzioner a drugi put kao pokojnik.
Još kad pomislite da mu predstoji i treća promena, još dublji pad u ništavilo! Jer, kad
nestane i njegovog groba, zajedno sa njegovim prahom u njemu (a taj će dan svakako
morati doći!), on će steći i treću titulu i nazvaće se „biv. pokojnik“.
I to će, nadajmo se, biti kraj svega.
*
Laž i lažovi. U mlađim godinama, pa još i kao ljudi u „punoj snazi“, mi smo vrlo strogi
prema laži i onima koji se njom služe. Šibamo je svojom ironijom, progonimo je i kad
