Page 82 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Od danas nijednoj svojoj misli ne bi trebalo verovati. To mi neće biti teško, jer ni do sada
nisam bio često ni čvrsto uveren u njihovu apsolutnu tačnost.

*

U starosti kao da postoji neka naročita vrsta perfidnog sećanja. Javljaju nam se doživljaji
iz detinjstva i mladosti, ali sa pojedinostima koje ih karikiraju, i to samo malo i jedva
primetno, tek koliko da mogu da nas muče gađenjem i kajanjem, a da pri tom ostaju
verovatni.

*

Na podnožju brega stoji tvoja kuća, uznosita i vedra izgleda, kao neprolazna, a mi znamo
da ništa ne traje i da sve što stoji mora pre ili posle pasti. Ali ti koji tu kuću zoveš svojom i
stanuješ u njoj ne znaš to i ne pada ti na um takva pomisao. Tako ti stojiš uspravno u
stalnoj mogućnosti svoga pada i traješ u jednom od oblika svoga nepostojanja. To se
zove sreća.

*

Još jednom da pritvrdimo ovu misao koja mi se stalno vraća.

Dugove pravimo dok smo mladi, snažni, bezbrižni i pusti, plaćanje odlažemo dokle god
možemo, a isplata svih tih dugova neumitno se traži od nas u poznim godinama, kad nas i
inače izdaje snaga i kad smo potišteni i pritisnuti raznim bolestima, sumnjama, teškim
sećanjima i kajanjima.

*

Prema mojim sadašnjim shvatanjima i pogledima moja mladost nije bila ni dobra ni lepa.
Možda je i to razlog da sa toliko živog interesovanja i učešća posmatram današnje mlade
ljude. Malo sebično (i malo naivno) sve mi se čini kao da se u njihovom sadašnjem životu
i meni daje mogućnost i pravo da još jednom pokušam isti podvig, sa više sreće i veštine,
i više izgleda na uspeh.

*

Tamnice, kao i koncentracioni logori, imaju nečeg zajedničkog sa paklom (ili čistilištem).
Prinudna vezanost za određen prostor, patnja raznih stepena i vidova. Sve im je to
zajedničko. Tamnice i koncentracioni logori su jedna od stvarnosti ljudskog života, a
pakao i čistilište su bajke hrišćanskog verovanja. Sad se čovek pita: ko je kome služio kao
model, tamnica paklu ili misao o paklu našoj tamnici?

*

Čoveka ubijaju često i mržnjom. U jednom širem ili užem krugu ljudi mržnja se gaji,
održava, širi, jača i usredsređuje toliko i dotle dok se ne stvore sredstva i ne pronađu ruke
koje će stvar okončati i ubistvo izvršiti. Ali čoveka je mogućno ubiti i - nerazumevanjem.
Dugim, upornim, doslednim odsustvom razumevanja. Sredstvo je sigurno kao i mržnja,
samo dejstvuje nešto sporije, ali su zato muke teže i strašnije. Čovek-žrtva ne padne od