Page 81 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 81
*
Obeshrabruje nas kad gledamo kako malo mi ljudi činimo za drugog čoveka, a i to malo
što možemo i hoćemo da učinimo vršimo ponajčešće sa pola srca i, začudo, uvek nekako
posredno i zaobilazno. Izgleda da drukčije ne može.
*
Istina je da u ljudskim sukobima i borbama bez gužve i mržnje nema uspeha ni pobede
nad neprijateljem, ali ko prema svome neprijatelju u toku borbe ne oseća i osnovno
ljudsko poštovanje - slabi time sam svoj položaj i teško će moći pobediti.
*
Video sam da mnogi rodoljubi koji slepo obožavaju svoju zemlju ne daju nikom da reč
jednu nepovoljnu iltsamo kritičnu kažu o njoj. Čudno je samo kako ti isti rodoljupci, kad
god se povede govor o ma kom od njihovih sunarodnika, sude strogo, često i nepravedno,
i kako nemilosrdno i bezobzirno izražavaju taj svoj sud.
*
Mogao bih živeti onoliko koliko mi ostaje da živim i umreti kao smiren čovek, siromah, ali
da to bude u mojoj zemlji i među ljudima moga jezika, a ne u tuđini. Ne znam zašto, ali
čini mi se da bi tako sve bilo bolje ili bar lakše, podnošljivije.
*
Taj čovek je živeo dugo. Nešto preko osamdeset godina i gotovo isto toliko je bolovao, a u
onim kratkim vremenskim razmacima kad se smatrao zdravim - samo je uobražavao da je
zdrav.
*
Tom čoveku je u izvesnim časovima dana ovaj svet, sa svim što je na njemu i sa njim u
vezi, izgledao kao propala stvar kojoj pomoći nema, a samo se odlaže izvršenje te
propasti. Činilo mu se takođe da to što on vidi i zna, znaju i mnogi drugi ljudi oko njega,
samo neće o tom da govore i pretvaraju se da još nešto očekuju od sveta i da računaju sa
budućnošću; tako varaju sebe i nastoje da prevare druge. U stvari, raste i u njima to
saznanje o skorašnjoj, brzoj i jadnoj propasti sveta. Hteli bi da nešto i kažu ili upitaju o
tome, ali potiskuju natrag pravu reč koja se diže u njima. Odlažu otvoreno i puno priznanje
za čas sveopšteg leleka i poslednjeg jauka.
*
Kad je mlađi čovek već ćelav, on to biva na dva načina. Prvi slučaj, čovek je ćelav, ali
tako da to izgleda posve prirodno, kao da je to njegov pravi i jedini mogućni izgled. Drugi
slučaj, ćelav je ali tako da ta njegova ćelavost izgleda kao bolest ili posledica nekog
poroka.
*
