Page 368 - Ilijada
P. 368

Homer: Ilijada



                              Daj ih od lomače sada raspusti i gotovit ručak
                              Reci im; a mi se tu oko mrca hoćemo trudit,
         160                  Kojima bijaše drag, i vojvode ovdje nek budu."
                                 Kad tu junacima kralj Agamemnon besjedu čuje,
                              Odmah raspusti on k jednakobokim lađama narod;
                              Ostanu ukopnici i drva slagati stanu,
                              Lomaču od sto stopa naciniše u šir i u dalj,
         165                  Na vrh lomače metnu mrtvaca u srcu tužni.
                              Mnoge sporohodne vole krivoroge i mnoge tovne
                              Zaklav pred lomačom ovce oko njih se zabave mnogo:
                              Sala iz sviju uzme Ahilej i pokrije njime
                              Do nogu mrca od glave i okolo klanice složi,
         170                  Zatim prisloni on uz odar meda i masti
                              Pune dvoušne vrče. Izatoga četiri konja
                              On visokovrata brzo na lomaču baci veoma
                              Uzdišuć. Devet je pasa gospodar imao ovaj,
                              Sve razbludnika, te dva Ahilej zakolje od njih
         175                  Pa ih u vatru baci; sinova trojanskih vrlih
                              Dvanaest sjeći stane u duši im misleći o zlu;
                              Baci ih u vatru jaku i gvozdenu, neka ih jede.
                                                                          3
                              Onda zajeca i svog drugara po imenu zovne:
                              "Zdravo, Patroklo moj, iako si već kod Aida,
         180                  Što sam ti obećao, to sve ću izvršiti tebi;
                              Dvanest ti vrlih obećah sinova junačina trojskih,
                              Sve će ih oganj s tobom izjedat, a Hektora ne dam
                              Prijamovoga ognju izjedat, već dat ću ga psima."
                                 Tako s prijetnjom reče, al' ne dođu pseta na onog,
         185                  Jer ga čuvaše Zeusova kći Afrodita od pasa
                              Obdan i obnoć mažuć ambrosijskim ružinim uljem,
                              Da mu Ahilej kožu ne oguli vukuć ga mnogo;
                              A maglu mrku Feb Apolon nad njim navuče
                              Spustiv je na polje s neba i pokrije čitavo mjesto,
         190                  Kako se protego mrtvac, da ne bi sila sunčana
                              Na žilama i udma osušila njegovo meso.




                                          B. Spaljivanje tijela. 192-225.

                                 Ali još oganj mrtvog Patrokla palio nije;
                              Tad se brzonogi divni Ahilej domisli drugom;
                              Dvjema se vjetrima počne od ognja podalje stavši
         195                  Boreju, Zefiru molit i krasne im obrekne žrtve;
                              Vrlo ih moljaše vino iz vrča im lijući zlatnog,
                              Da dođu, neka bi brže izgorjela mrtva tjelesa,

               3  166-177. I drugi su narodi u starini klali i palili životinje i ljude u čast odličnu pokojniku, kad bi ga
               sahranjivali.


                                                                                                       368
   363   364   365   366   367   368   369   370   371   372   373