Page 368 - Ilijada
P. 368
Homer: Ilijada
Daj ih od lomače sada raspusti i gotovit ručak
Reci im; a mi se tu oko mrca hoćemo trudit,
160 Kojima bijaše drag, i vojvode ovdje nek budu."
Kad tu junacima kralj Agamemnon besjedu čuje,
Odmah raspusti on k jednakobokim lađama narod;
Ostanu ukopnici i drva slagati stanu,
Lomaču od sto stopa naciniše u šir i u dalj,
165 Na vrh lomače metnu mrtvaca u srcu tužni.
Mnoge sporohodne vole krivoroge i mnoge tovne
Zaklav pred lomačom ovce oko njih se zabave mnogo:
Sala iz sviju uzme Ahilej i pokrije njime
Do nogu mrca od glave i okolo klanice složi,
170 Zatim prisloni on uz odar meda i masti
Pune dvoušne vrče. Izatoga četiri konja
On visokovrata brzo na lomaču baci veoma
Uzdišuć. Devet je pasa gospodar imao ovaj,
Sve razbludnika, te dva Ahilej zakolje od njih
175 Pa ih u vatru baci; sinova trojanskih vrlih
Dvanaest sjeći stane u duši im misleći o zlu;
Baci ih u vatru jaku i gvozdenu, neka ih jede.
3
Onda zajeca i svog drugara po imenu zovne:
"Zdravo, Patroklo moj, iako si već kod Aida,
180 Što sam ti obećao, to sve ću izvršiti tebi;
Dvanest ti vrlih obećah sinova junačina trojskih,
Sve će ih oganj s tobom izjedat, a Hektora ne dam
Prijamovoga ognju izjedat, već dat ću ga psima."
Tako s prijetnjom reče, al' ne dođu pseta na onog,
185 Jer ga čuvaše Zeusova kći Afrodita od pasa
Obdan i obnoć mažuć ambrosijskim ružinim uljem,
Da mu Ahilej kožu ne oguli vukuć ga mnogo;
A maglu mrku Feb Apolon nad njim navuče
Spustiv je na polje s neba i pokrije čitavo mjesto,
190 Kako se protego mrtvac, da ne bi sila sunčana
Na žilama i udma osušila njegovo meso.
B. Spaljivanje tijela. 192-225.
Ali još oganj mrtvog Patrokla palio nije;
Tad se brzonogi divni Ahilej domisli drugom;
Dvjema se vjetrima počne od ognja podalje stavši
195 Boreju, Zefiru molit i krasne im obrekne žrtve;
Vrlo ih moljaše vino iz vrča im lijući zlatnog,
Da dođu, neka bi brže izgorjela mrtva tjelesa,
3 166-177. I drugi su narodi u starini klali i palili životinje i ljude u čast odličnu pokojniku, kad bi ga
sahranjivali.
368