Page 366 - Ilijada

Homer: Ilijada

K sebi me preko rijeke ne puštaju, nego onako
Lutam tamo po domu Aidovu vrata širokih.
75 Cvilim, ruku mi pruži, Ahileju, jer od Aida
Neću se vratiti više, kad ognjem spalite mene.
Od prijatelja milih daleko smo, med njima sjedit
Nećemo više živi ni v'jećati, pošto me mrska
Proguta ona Kera, pri porodu što me već zgrabi;
80 Ali i samom je tebi, Ahileju, bozima slični,
Suđeno pod zidom pasti blagorodnog naroda trojskog.
Drugo ću nešto ti reć i naložiti, hoćeš li slušat:
Nemoj, Ahileju, moje od tvojih rastavljat košti,
Nego ih zajedno metni, u domu kako se vašem
85 Skupa othranismo mi, kad me malog iz Opois-grada
Dovede k vama Menetij zbog mojega jadnog ubijstva
Onoga dana, kad sina Amfidamasova ubih,
Ludak, ne hoteći ubit, rasrdiv se s kocaka na njeg.
Konjanik Pelej me primi u dvore i usrdno mene
90 Othrani, subojnikom, Ahileju, tebi me nazva.
Tako nam kosti nek ista obojici posuda krije:
Dvoušni kondir zlatni, što dade ti gospođa majka."
Tad odgovarajuć njemu brzonogi reče Ahilej:
"Što si mi amo došo, o ljubazna glavo, te meni
95 Sve to nalažeš sada? Ta ja ću izvršiti rado,
U svem ću poslušat tebe, što veliš. Al' deder pristupi
Ovamo bliže k meni, i jedan drugoga malo
Ogrl'mo te se ljute nadovolj'mo tužnjave oba!"
Reče i obadv'je ruke Ahilej pruži za njime,
100 Al' ga ne uhvati on; tad nalična dimu odleti
Duša pod zemlju cvrčeć. Ahilej u čudu skoči,
Rukom o ruku pljesnu i prozbori besjedu tužnu:
"Aj i u dvorima boga Aida nekakve ima
Duše, i utvare ima, al' nikako nema života!
105 Ta noć cijelu duša patrokla jadnog uz mene
Stajaše blizu tužeć i ridajuć i svašta meni
Nalagaše, a bješe neobično nalik na njega."

2. 28. dan. Pogreb. 108-225.

A. Dizanje lomače. 108-191.

Reče i u svih žudnju, da plaču, probudi time.
Oni su okolo jadnog mrtvaca ridali tako,
110 I njima ograne zora ružoprsta. Tad Agamemnon
Pošalje iz čadora odasvud ljude i mazge,

366