Page 373 - Ilijada

Homer: Ilijada

Na polju ravnom daleko i odredi, pazit da ima
360 Starac bogoliki Feniks, što ocu mu pratilac bješe,
Neka utrku motri, po pravici sve neka kaže.
Svi tad u isti mah na konje podignu biče,
Uzdama udare njih i brzo r'ječima viknu.
Poljem pohite konji i od crnih lađa daleko
365 Brzo jurahu oni; pod prsima onda se njima
Stane dizati prah ko oblak ili oluja,
Konjma se prosipaše brzonogim uz vjetar griva,
A kola njihova sad mnogohranu ticahu zemlju,
A sad skakahu uvis; u kolima svaki u svojim
370 Stajahu upravljači i pobjede bijahu željni,
U svakom kucaše srce i svaki je konjirna svojim
Povikivo te prašeć po onom lećahu polju.
Kada već trkalištu na kraju bijahu konji
K pjenastom moru okrenuv, tad svakog se viđaše jakost,
375 Protegnut bješe im trk; Feretiju unuka dičnog
12
Hitre kolibe bržo preteku ostale konje,
Sa sinom Tidejevim iza njih stizahu ždr'jepci
Trosovi, ne bjehu od njih daleko, nego nablizu;
Činjaše ti se sveđ, da na ona će kola uzići;
380 Široka Eumelova ramena i leđa već dahom
Grijahu, te na nj glave položivši lećahu dalje.
Eumela prestigo tad bi Diomed il' bi ga stigo,
Na Diomeda da se rasrdio nije Apolon,
Koji mu sjajni bič iz ruku izbio bješe.
385 Od gnjeva prospu se suze iz očiju tad Diomedu,
Kada kobile vidi gdje bježe mnogo još jače,
A dva njegova ždr'jepca zaostaše bježeć bez biča.
Ali opazi dobro Atena, kako Apolon
Prevari Tideju sina, te ona ljudma pastira
390 Stigne i pruži mu bič i snagu konjma mu dade.
Onda za sinom ona Admetovim srdita pođe
Te mu prelomi jaram, a kobile njegove odmah
Trgnu na dvije strane, i ruda na zemlju padne,
A sam se izvali Eumel iz stajala pokraj točaka,
395 Laktove ozl'jedi sebi i usta i nozdrve obje,
Čelo nad obrvama natuče, a oči mu suza
Pune budu junaku, i bujna mu besjeda zapne.
Tidejev upravi sin kopitonoge konje okrenuv.
Odvoji od drugih sviju daleko, jer mu Atena
400 Boginja ohrabri konje i njemu proslavu dade;
Za njim je Atrejev sin plavokosi stizo Menelaj.
Konjma svojega oca Antiloh povikne tada:
"Počnite i vi dva, potegnite kola što brže!
Ja vam se utrkivat ne velim sa konjima hrabrog

12 375. Feretijev unuk je Eumel (a sin je Admet), - vidi u 2. pjev., st. 763-764. i 713-714.

373