Page 334 - Ilijada
P. 334

Homer: Ilijada



                              A Tros, Alastorov sin, pred koljena pristupi njemu,
                              Ne bi li možda njega poštedio, pustio živa,
         465                  Ne bi li možda žaleć vršnjake ne ubio njega,
                              Ludak, kad nije znao, umoliti da mu se neće;
                              Nije bo mekana srca ni blaga bio Ahilej,
                              Nego veoma žestok; želeći ga moliti onaj
                              Koljena hvataše njemu, al' ovaj ga u jetru mačem
         470                  Pogodi, ispadne jetra, a krvcom se napune crnom
                              Trosova njedra, i njemu, života kada mu nesta,
                              Oči pokrije mrak. Tad Mulija dohvativ rani
                              U uho kopljem, i odmah oštrice prođe od koplja
                              Muliju kroz drugo uho. Agenora sinu Eheklu
         475                  Zatim mač usred glave Ahilej turi sa drškom,
                              Krvlju se ugrije mač junaku, a onome oči
                              Krvave stisne smrt i silovita jošte sudbina.
                              Zatim Deukalionu na sastavku žila laktenih
                              Ruku probode cijelu kopljanim mjednim oštricem;
         480                  Ruka njemu dotešča, Ahileja dočeka tako
                              Pred sobom videći smrt; a mačem mu vrat presiječe
                              Onaj te glavu mu i šljem daleko hiti, - i njemu
                              Iz hrptenice mozak iscuri; po zemlji se pruži
                              Sav Deukalion. Za Rigmom, nezazornim Pireju sinom,
         485                  Koji iz Trakije dođe grudovite, pođe Ahilej,
                              Pa ga kopljem probode po sr'jedi, i mjed u trbuh
                              Rigmu se zatakne tad, te padne s kola, a drugar
                              Konje okrenu Arejtoj, probode mu leđa Ahilej
                              Te ga iz kola sruši, i konji se poplaše njemu.
         490                     Ko što razbuktio požar u dolini kojoj dubokoj
                              Po šumi suhoj bjesni, i gore drveta u nizi,
                              A vjetar na sve strane kovitlajuć plamenom mete:
                              Tako je s kopljem svuda Ahilej na boga nalik
                              Jurio, stizo, ubijo, a zemlja se zakrvi crna.
         495                  Ko što kad upregne tkogod na dobro građenu gumnu
                              Volove čela širokih, da ječam bijeli vrše,
                              Brzo se razgazi sve pod nogama glasnih rikača:
                              Tako su tu kopitaši Ahileja srčanog konji
                              Gazili pod njim mrtvace i štite. Osovina kolna
         500                  Sva se okaljala krvlju i v'jenci u stajala kolnog,
                              Na njih su s kopita konjskih i s naplataka točaka
                              Vrcale kaplje, a slavu Ahilej željaše steći
                                                                     23
                              Kaljajuć sebi ruke strahovite prljavom krvlju.







               23  498-502. Do sad je Ahilej pješke, a sad je evo na kolima (ne kaže se da li na svojima ili na kolima
               kojeg ubijenog Trojanca); prema potrebi bori se on sad pješke, sad s kola.


                                                                                                       334
   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339