Page 232 - Ilijada
P. 232

Homer: Ilijada



                              Tad se Pulidamas prodre i sebe pohvali vrlo:
                              "Pantojevome sinu junačini, mislim, da nije
         455                  Uzalud oštro koplje iz ruke skočilo čvrste,
                              Već ga je u koži svojoj Argejac odnio koji,
                              Pa će otići k Aidu podštapajući se njime."
                                                                      17
                                 Reče, i njegova hvala zaboli ljuto Argejce,
                              Al' Telamonovu sinu okrenu najvećma srce
         460                  Ajasu hrabrom, jer pade veoma blizu uz njega
                              Protoenor, te brzo za onim izbaci koplje,
                              Kada je uzmicao; Pulidamas crnoj se smrti
                              Ukloni na stranu skočiv, te koplje Antenorov sinak,
                              Sobom ponese Arheloh, jer smrt mu odlučiše bozi.
         465                  Ajas ga u gornji zglob, u sastavak vrata i glave,
                              Pogodi kopljem, i žile pres'ječe obje mu vratne;
                              Mnogo se prije nađu na zemlji glava i usta
                              I nos, nego mu klonu s gol'jenima koljena oba.
                              Onda Pulidamasu nezazornom poviče Ajas:
         470                  "Gledaj, Pulidamase, i reci mi istinu pravu,
                              Nije l' u zamjenu taj Protoenoru čovjek vrijedan
                              Da padne? meni se on ne čini nikakva rđa,
                              A niti rđaković; konjokrota mu je Anteno
                              Otac il' brat, po rodu preblizu je (čini se) njemu."
         475                     Reče i poznade dobro, a Trojce uhvati žalost.
                              Onda Akamas kopljem Beotijca Promaha rani
                              Brata obilazeć svoga , kad za noge vučaše njega.
                                                  18
                              Tad se Akamas prodre nad njime hvaleć se vrlo:
                              "Oj vi grožljivci vječni, oj argejske hvališe puste,
         480                  Nije samo za Trojce težina i muka ratna,
                              Poklani bit ćete i vi ovako jednoć; a Promah,
                              Vidite, kako vam spava od mojega savladan koplja,
                              Tako bratinska krv bez osvete neće vam dugo
                              Ostajat! Tako želi u dvorima i drugi junak
         485                  Rođaka ostavit kog, da mu krvi osvetnik bude!"
                                 Reče, i njegova hvala zaboli ljuto Argejce,
                              Ali najvećma srce Peneleju okrene hrabrom,
                              Te on navali na nj, al' zamahu njegova koplja
                              Akamas ukloni se, te on Ilioneja rani,
         490                  Sina Forbasa stočnog (od sviju je Trojaca više
                              Forbasa ljubio Hermes, imutka dao mu mnogo,
                              A Ilioneja mati jedinca porodi ocu),
                              Njega u očnu jamu pod obrvu zgodi Penelej,
                              Zjenicu izbije njemu, te kroz oko, zatiljak koplje
         495                  Prođe, i Ilionej raširivši obadv'je ruke
                              Pade; a onda mač Penelej oštri povuče

               17  457. sarkazam, vidi u 11., st. 374-382.
               18  477. "brata obilazeć svoga", tj. Arheloha, - "kad za noge vučaše njega", tj. Promah vučaše Arheloha
               da ga oplijeni.


                                                                                                       232
   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237