Page 235 - Ilijada
P. 235

Homer: Ilijada



                              Vidiš, kako ti neće pomoći ljubavno spanje,
                              Kojim od bogova drugih daleko prevari mene."
                                 Reče, te gospođa Hera volooka od stra protrnu,
          35                  Besjedu započne s njim i krilate prozbori r'ječi:
                              "Zemlja sada nek zna i nad nama široko nebo,
                              Ktome i Stig rijeka, što niz brdo teče i od svih
                              Najstrahovitija kletva u blaženih bogova jeste,
                              Nek zna i sveta ti glava i postelja mladosti naše,
          40                  Kojom se ne bih ja usudila zakleti krivo:
                              Bog zemljotresac jaki Posidon po volji mojoj
                              Hektoru zlo ne čini i Trojcem, a pomaže onim,
                              Nego ga navodi samog i potiče njegovo srce,
                              Njemu, Ahejce kad spazi u nevolji, bijaše žao;
          45                  Pače bih kazala ja Posidonu, neka on pođe
                              Onamo, kamo ga ti crnooblačni bože, provedeš."
                                 Reče, a otac se ljudi i bogova tome nasmije
                              Te on odgovori njoj i prozbori krilate r'ječi:
                              "Da ti prema tom hoćeš, volooka gospođo Hero,
          50                  Misleći jednako sa mnom med besmrtnim bozima sjedit,
                              Onda bi brzo Posidon po mojemu srcu i po tvom
                              Svoj okrenuo um, ma koliko drukčije htio.
                              Ako li doista sve po istini govoriš pravoj,
                              Zađider među božanska plemena i ovamo zovni,
          55                  Bog slavnoluki nek mi Apolon dođe i s njime
                              Irida: ona će poći k mjedenhaljama Ahejcem
                              Te će gospodu reć Posidonu, neka se prođe
                              Rata i neka se vrati u dvore svoje, a u boj
                              Bog će Apolon Feb potaći Hektora divnog,
          60                  On će ga hrabrošću opet nadahnuti, izbavit muka,
                              Koje ga kolju sada u duši, on će Ahejce
                              Uzbiti opet i na njih navaliti strah, nejunaštvo,
                              Te će bježeći doći do brodova punih vesala
                              Pelejevoga sina Ahileja, koji će dići
          65                  Svoga drugara Patrokla, al' ovog će ubiti kopljem
                              Hektor pred Ilijem gradom, mladiće pošto Patroklo
                              Pobije mnoge i divnog Sarpedona, mojega sina.
                              Ali će ljutit zbog njega Ahilej Hektora ubit,
                              Pa otada ću opet o uzmaku od lađa radit
          70                  Udilj bez prekida ja, dok ne osvoje ahejski sini
                              Strmi Ilijski grad po Ateninoj mudroj zamisli.
                                                                          1
                              Prije se gnjeva ja ne prolazim nit' ću dopustit,
                                                                          2
                              Da bog ikoji drugi Argejce brani u boju,
                              Prije nego se želja Ahileja izvrši divnog,

               1  71. Kakva je to Atenina zamisao, vidi se iz Odiseje 8. pjev., st. 492-495., gdje se nalazi priča o drve-
               nom konju u kome su Grci ušli u Troju.
               2  72. Misli se Zeusov gnjev na Agamemnona (što je uvrijedio Ahileja), a s Agamemnonom i na ahej-
               sku vojsku.


                                                                                                       235
   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240