Page 15 - Ilijada
P. 15

Homer: Ilijada



         450                  Hriso podigne ruke ovako se moleći mnogo:
                              "Čuj srebrnoluki bože, što Hrisu i presvetu Kilu
                              Štitiš, koji si moćni gospodar Teneda, čuj me;
                              Kad ti se prije pomolih, ti usliši molitvu moju,
                              Meni ud'jelivši čast, a Ahejce ošinuv ljuto;
         455                  Deder mi jošte sada i ovu želju izvrši
                              Te sad od Danajaća odvrati sramotnu propast."
                                 Takovu molitvu reče, i Feb Apolon ga čuje.
                              Pošto se pomole oni i ječmom obaspu žrtvu.
                              Najprije dignu joj vrat pa zakolju, ogule zatim.
         460                  Stegana izrežu onda komade i pretilinom
                              Obviju u đva savitka i pokriju mesnim komadma.
                              Sve to paljaše starac na glavnjama žarkasto vino
                              Lijući; vilice mlađi u rukama imahu uza nj.
                              Kada se spališe stegna, kad utrobe kušaše oni,
         465                  Razrežu i drugo sitno i nataknu zatim na ražnje;
                                                                             26
                              Pomnjivo sve ispeku i onda s ražnjeva skinu.
                              A kad prestanu veće od posla i priprave gozbu,
                              Stanu se gostit, i gozbe premaklo se nije im srcu
                              Podjednake ; pa žudnju kad za jelom već i za pićem
                                         27
         470                  Namire, vrče do vrha dječaci napune vinom
                              I redom razd'jele čaše natočiv ih žrtvenog vina.
                              Ondje su čitav dan ublaživali gospoda igrom,
                              Lijepo ahejski momci peeon pjevahu slaveć
                              Braniča-boga , a on je u duši veseo slušo.
                                           28
         475                  A kad već utone sunce, i kada se uhvati tmina,
                              Onda pozaspe ondje uz uža legav lađena.



                                 2. 11. dan. Odisej se vraća od Hrisa. 477-492.


                              A kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće,
                              Oni u ahejski oko u široki odbrode opet,
                              Branitelj bog Apolon tad zgodan im pošalje vjetar.
         480                  Katarku dignu uvis i bijela razastru jedra:
                              Vjetar u jedro dune u samu sredinu, uz brvno
                              Šumni ujaše val, dok brza se kretaše lađa,
                              I lađa hićaše brzo niz valove putujuć dalje.
                              A kad u široki opet u ahejski vrate se oko,


               26  461-465. Ti se stihovi nalaze u Odiseji, 3. pjev. st. 458-462. Takvih primjera, tj. da se isti stihovi (po
               jedan ili po više njih) nalaze u Ilijadi i u Odiseji, ima dosta. I u našoj narodnoj poeziji nalazimo dosta
               često iste stihove u različitim pjesmama; na pr. kaži pravo, tako bio zdravo, - to izusti, pa dušicu pus-
               ti, - ruke šire, u lica se ljube, za junačko pitaju se zdravlje. - od Boga je velika grehota, a od ljudi zazor
               i sramota itd.
               27  469. "podjednaka" je gozba ona u kojoj svi imaju jednaki dio, onoliko koliko je svakom dosta.
               28  474. "branič bog", tj. Apolon.


                                                                                                       15
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20