Page 159 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

namuči ponos moj?

Daj, ljubavi – ko da me zagreje?
da l' me još voli ko? – daj ruke tople, pruži mi srca žar,

daj meni, meni najsamotnijem,
kog led, ah, još i led sedmostruki

uči da čezne

i za dušmanom,
daj, daj ti meni,

svirep dindušmane, –
daj sebe sâm! –

Ode! Gle!
sâm pobeže,

jedini, zadnji drug moj,
moj dušman veliki,

moj Nepoznati
i moj Bog-dželat! –

– Ne! Hodi natrag,

hodi, muke sve donesi opet!
zadnjemu, ah, od svih usamljenih

povrati se!
Potoci suza mojih,

svi k tebi teku!
i još i zadnji plamen srca mog –

za tebe će se on razgoreti!

O, hodi, vrati se,
neznani Bože moj! Bole moj! Poslednja

– srećo moja!