Page 163 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

se odlučih tad u srcu svom da potražim drugog nekog, najpobožnijega među svima onima

koji ne veruje u boga –, da potražim Zaratustru! « Tako govoraše starac i posmatraše
oštrim okom onoga koji pred njim stajaše; a Zaratustra dohvati ruku staroga pape, i

razgledaše je dugo s udivljenjem. »Vidi, prečasni, reče tad, koliko lepa i duga ruka! To je
ruka onoga koji je uvek delio blagoslov. A sada ona drži onoga koga tražiš, mene,

Zaratustru. Ja sam, bezbožnik Zzražustra, koji govori: ima li ko bezbožniji od mene, da

bih se radovao ako će me poučiti?« – To reče Zaratustra, i pronicaše svojim pogledom u
misli i primisli staroga pape. Najzad ovaj otpoče: »Ko je njega najviše ljubio i imao, taj

ga je sad najviše i izgubio : – – vidi, svakako sam ja sad od nas dvojice veći bezbožnik?
Ali ko bi se mogao tome radovati!« – »Ti si mu služio do posletka, pitaše Zaratustra

zamišljeno, posle duboka ćutanja, ti onda znaš, kako je umro? Je li istina ono što kažu, da

ga je sažaljenje udavilo, – da je video gde čovek leži razapet na krstu, pa to nije mogao da
podnese, da je ljubav prema čoveku postala za njega pakao pa onda najzad i smrt? « – Ali

stari papa ne odgovaraše, nego je gledao plašljivo u stranu, sa bolnim i namrštenim
izgledom na licu. »Neka ga, srećan mu put, reče Zaratustra posle duga razmišljanja,

gledajući još jednako starome čoveku pravo u lice. Neka ga, srećan mu put, – njega nema
više. Pa iako ti služi na čast što za tim mrtvacem samo dobro govoriš, ipak ti znaš isto

tako dobro kao i ja, ko je on bio; i da je išao čudnim putevima.« »Kad govorimo ovako u

tri oka, reče veselije stari papa (a bio je na jedno oko slep), u onome što se odnosi na
boga, tu sam prosvećeniji nego Zaratustra – a i smem da sam. Ljubav moja služila je

njemu mnoge godine, ljubav moja išla je za svakom voljom njegovom. A dobar sluga zna
sve, pa i mnogošta što gospodar njegov sam od sebe krije. Beše to jedan skriveni bog,

pun tajanstvenosti. Zaista ti kažem, ni do sina nije došao drukčije do stranputicom. Na
vratima vere njegove stoji brakolomstvo. Onaj koji ga slavi kao boga ljubavi, ne ceni

dosta samu ljubav. Zar nije taj bog hteo da bude i sudija? A ko ljubi, taj ljubi s one strane

nagrade i naplate. Dok je bio mlad, taj bog sa Istoka, bio je okoran i osvetoljubiv, i
sazdao je sebi pakao za naslađenje ljubimaca svojih. Ali je najzad ostareo, i postao mek i

mlitav i sažaljiv, više sličan kakvom dedu nego ocu, a još ponajsličniji kakvoj

rasklimatanoj staroj babi. Uveo, sedeo je tako u zapećku svome, brižan zbog slabih nogu
svojih, sit sveta, sit volje, i jednoga dana ugušio se u prevelikom sažaljenju svom.« »Ti

stari papo, prekide ga tad Zaratustra, jesi li ti video to svojim očima? Može biti da se tako