Page 144 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

3.

Ako je ikada dospeo do mene dah od tvoračkoga daha, i od one nebeske nužde
koja je u stanju da primora i slučaje da igraju u kolu zvezdanom: ako sam se ikada

smejao smehom tvoračke munje, za kojom ljutito ali pokorno sleduje dugi grom dela: ako
sam se ikada za božanskim stolom na zemlji sa bogovima kocke igrao, da je zemlja

drhtala i krhala se i plamene reke iz dubina dahom dizala: – – jer zemlja je sto božanski, i

drhće od tvoračkih novih reči i od hitaca božanskih kocaka: – o, kako ne bih bio žudan
večnosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, – prstena vraćanja? Još nikad nisam našao

ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove žene, koju volim: jer ja te volim o
večnosti! Jer ja te volim, o večnosti!

4.

Ako sam ikada pio punim gutljajem iz onoga bokala u kojem se penuše razni

začini i biljke, u kojem su dobro smešane sve stvari: ako je ikada ruka moja dolila od
onog što je najudaljenije onome što je najbliže, i plamena duhu, i radosti patnji, i onoga

što je najgore onome što je najbolje: ako sam i sâm jedno zrnce one spasonosne soli koja
učini da se sve stvari u bokalu mešavina dobro smešaju: – – jer pastoji so koja vezuje

dobro i zlo; a još i ono što je najgore dosta je dobro da začini i načini poslednju penu koja

će se preliti: – o, kako ne bih bio žudan večnosti, i svadbenoga prstena nad prstenima, –
prstena vraćanja? Još nikad nisam našao ženu od koje bih da imam dece, osim možda ove

žene, koju volim: jer ja te volim, o večnasti! Jer ja te volim,o večnosti!

5.

Ako sam naklonjen moru i svemu što je kao more, i još ponajviše naklonjen onda
kad mi ljutito protivreči: ako ima u meni one radosti u traženju koja okreće jedrila prema

onome što je još neotkriveno ako ima u mojoj radosti moreplovačke radosti: ako je ikada
kliktanje moje kliknulo: »nestalo je obale – sad mi i poslednji okov pade s ruku – –

bezgraničnost huji oko mene, daleko ispred mene sjaje se prostor i vreme, napred! ne