Page 9 - Dušan Đurović - Dukljanska zemlja.qxd

Bojana Pržić
to zakopati duh u zemlju. To je prokletstvo koje se sručilo na
čitav narod, ima toliko vekova. Ono im ne da u život, u slobodu,
ne da dalje od ratara i okrvavljenog hajduka.“ 24 Nemajući
objašnjenja za sopstvenu okovanost takvim životom ili čak u
strahu od istine narod pribjegava mitu i legendi – čini im se jed-
nostavnijim i bezbolnijim vjerovati u bogove i đavole nego u
sopstvenu svemogućnost i slobodu kojom je neko drugi poželio
da vlada. U jednom trenutku ta surova istina će izbiti na viđelo
u romanu – shvatiće ljudi da je Dukljan njihova metafora iza
koje se kriju oni „ljudi koji drže vlas’, koji haraju i tlače sirotinju
i udovice, koji izdaju“ 25 i nalaziće ga u svemu što im slobodu i
život uzima. Na kraju romana Gorčin će poželjeti da svoj
trnokop zarije u jedan simbol nasilja i moći 26 i da tako uništi
Dukljanov duh, smatrajući da je oličen u tome simbolu: „Pred
njim je bila velika kruna napravljena lepo i podanički od obo-
jenih kamenčića, uz porubljeni zid jedne napuštene kuće. Stari
Knežić se zagleda u dva dugovrata crna orla, u njihove oči i
krvave jezike. Učini mu se da je to živ i ovaploćen onaj nesrećni
duh što večno pritiska narod i zemlju.“ 27
Gorčin je „korijenjem“ urastao u „svoju“ zemlju slično dren-
ovom korijenu koji je pokušavao iščupati a „koji je tako duboko
i silno srastao sa svojom majkom zemljom“. 28 Gorčinu se kad
leži na zemlji čini „da mu telo srasta sa zemljom i da mu život
prelazi u nju“; 29 ona ga jedina pomno sluša kad joj dolazi na
ispovijest; zemlja hraniteljica je njegovo utočište i utjeha:
„Zemlju je (u kraju u kome je glad za zemlju velika i vječita)
stekao uz velika odricanje, što je razlog više da je voli, čuva i
brani. Iz zemlje – od koje je stvorio oazu sigurnosti i moralni i

24 Isto, 181.
25 Isto, 159-160.
26 Vidi: isto, 261.
27 Isto, 261.
28 Isto, 185.
29 Isto.
226 MATICA, br. 82, ljeto 2020. www. maticacrnogorska.me