Page 20 - Dan Brown - Postanak

To ću shvatiti kao znak za pokret, pomislio je Ávila i ustao. Zatražio je račun, ali
je šankerica samo namignula i odmahnula mu. Ávila joj je zahvalio i okrenuo se da
izađe.

„Vrag te neće!” zaurlao je pridošlica i zabuljio se u Ávilinu otmjenu odoru. „Pa
to je kralj Španjolske!”

Obojica su prasnuli u smijeh i zateturali prema njemu.
Ávila ih je pokušao zaobići i izaći, ali ga je onaj krupniji grubo zgrabio za ruku i

povukao natrag na stolac. „Samo malo, Vaše Blagorođe! Došli smo čak do
Španjolske, daklem ćemo popiti pintu s kraljem!”
Ávila je promatrao njegovu prljavu ruku na svježe izglačanu rukavu. „Pustite
me”, rekao je tiho. „Moram ići.”

„Ne... moraš ostati ovdje na pivi, amigo!’ Tip je pojačao stisak dok je njegov
prijatelj prljavim prstom počeo prčkati po odličjima na Ávilinim grudima. „Dida,
čini se da si ti priličan heroj.” Potegnuo je jedno od Ávili najdražih odličja.
„Srednjovjekovni buzdovan? Daklem, ti si nam neki vitez u sjajnom oklopu?” Gušio
se od smijeha.

Samo mirno, podsjetio se Ávila. Susreo se s bezbroj takvih tipova – priprostih,
nevoljnih duša koje se nikad nisu borile nizašto, ljudi koji su slijepo zlorabili slobode
i prava koje su za njih izborili drugi.

„Zapravo”, blago je odgovorio Ávila, „buzdovan je simbol jedinice španjolske
mornarice Unidad de Operaciones Especiales.” 3

„Specijalci?” Tip je hinio strah. „Stvarno impresivno. A ovaj simbol?” Pokazao
je na Ávilinu desnu šaku.

Ávila je pogledao svoj dlan. Usred mekog mesa kočila se crna tetovaža – simbol
koji je potjecao iz četrnaestoga stoljeća.

Taj znamen služi mi za zaštitu, pomislio je Ávila promatrajući amblem. Iako mi
neće trebati.

„Nije bitno”, rekao je huligan, konačno pustio Ávilinu ruku te se posvetio
šankerici. „A ti, ljepoto”, rekao je. „Jesi li stopostotna Španjolka?”

„Jesam”, uljudno je odvratila.