Page 115 - Dan Brown - Postanak

naredim potragu za vozilom, predat ću slučaj lokalnim vlastima kako bismo agent
Díaz i ja vas i gospođicu Vidal prebacili u Madrid.”

„Mene?” zatečeno je upitao Langdon. „Ne, ne mogu nikako s vama.”

„Možete i hoćete”, izjavio je Fonseca. „Kao i vaša kompjutorska igrica”, dodao
je pokazujući na Langdonove slušalice.
„Oprostite”, odvratio je Langdon grubo. „Nema šanse da idem s vama u
Madrid.”

„Čudno”, rekao je Fonseca. „Mislio sam da ste profesor s Harvarda.”

Langdon ga je upitno pogledao. „I jesam.”

„Dobro”, odsjekao je Fonseca. „Onda pretpostavljam da ste dovoljno inteligentni
da shvatite kako nemate izbora.”
Rekavši to, agent se udaljio i vratio telefonskom razgovoru.

Langdon ga je promatrao kako odlazi. Koji vrag!

„Profesore?” Ambra je prišla sasvim blizu Langdonu i prošaptala mu iza leđa.
„Morate me poslušati. Jako je važno.”
Langdon se okrenuo i zaprepastio vidjevši iskonski strah na Ambrinu licu.
Nijemi šok je prošao te joj je glas zvučao očajnički, ali jasno.

„Profesore”, progovorila je, „Edmond vam je iskazao neopisivu čast uključivši
vas u prezentaciju. Zbog toga sam spremna vjerovati vam. Moram vam nešto reći.”

Langdon ju je sumnjičavo gledao.

„Ja sam skrivila Edmondovo ubojstvo”, prošaptala je dok su joj suze bujale u
smeđim očima.

„Oprostite, molim?”
Ambra je nervozno pogledala Fonsecu koji ih nije mogao čuti. „Popis uzvanika”,
rekla je okrenuvši se Langdonu. „Ono ime, dodano u posljednji trenutak?”

„Da, Luis Ávila.”

„Ja sam osoba koja je dodala ime”, priznala je, a glas joj se lomio. „To sam bila
ja”
Winston je imao pravo, zaprepašten, pomislio je Langdon.

„Ja sam razlog zašto je Edmond ubijen”, rekla je već na rubu suza. „Pustila sam
njegova ubojicu u ovu zgradu.”

„Samo malo”, rekao je Langdon i položio dlan na njezino drhtavo rame. „Samo
nastavite. Zašto ste dodali njegovo ime?”