Page 120 - Dan Brown - Postanak

„Savršeno”, rekao je Edmond, „uz jedan mali dodatak.” Nasmiješio se. „Moj
govor na podiju bit će više neka vrsta intermezza – prilika da osobno pozdravim
uzvanike, dopustim da svi malo protegnu noge i još ih malo pripremim prije nego što
započnem drugu polovicu večeri – multimedijsku prezentaciju koja objašnjava moje
otkriće.”

„Dakle, sama objava unaprijed je snimljena? Kao i uvod?”

„Da, dovršio sam je prije nekoliko dana. Mi smo u dobu vizualne kulture –
multimedijske prezentacije uvijek su primamljivije od nekog znanstvenika koji drži
predavanje.”

„Ti baš i nisi ‘samo neki znanstvenik’”, rekla je Ambra, „ali, slažem se. Jedva
čekam da vidim.”
Ambra je znala da je, zbog sigurnosnih razloga, Edmondova prezentacija
pohranjena na njegovim privatnim, zaštićenim i fizički udaljenim serverima. Dakle,
sve će se s druge lokacije emitirati ravno u muzejske projektore.

„Kad budemo spremni za drugi dio, tko će aktivirati prezentaciju”, upitala je, „ti
ili ja?”

„Ja ću to sam”, rekao je i izvukao mobitel. „Ovime” Podigao je svoj
predimenzionirani pametni telefon s Gaudíjevom maskicom. „Sve je to dio
predstave. Povežem se na svoj server pomoću kriptirane veze...” Edmond je ukucao
nekoliko brojaka, iz zvučnika je zazvonilo jednom i uređaj se spojio.

Javio se kompjutoriziran ženski glas: „DOBRA VEČER, EDMONDE, ČEKAM
ZAPORKU.”

Edmond se nasmiješio. „I tada, dok cijeli svijet bude gledao, samo ću upisati
zaporku u telefon i moje će se otkriće uživo emitirati ovamo u dvoranu i, simultano,
u cijeli svijet.”
„Zvuči dramatično”, rekla je zadivljeno Ambra. „Osim ako, naravno, ne

zaboraviš zaporku.”
„To bi stvarno bilo neugodno.”

„Valjda si je zapisao?” upitala je pomalo podrugljivo.

„Ne bogohuli”, rekao je Edmond kroz smijeh. „Kompjuteraši nikad ne zapisuju
zaporke. No, nemoj se brinuti. Moja ima samo četrdeset sedam znakova pa sam
siguran da je neću zaboraviti.”

Ambra je razrogačila oči. „Četrdeset sedam? Edmonde, ti ne možeš zapamtiti ni
četiri broja šifre s muzejske sigurnosne kartice! Kako ćeš zaboga zapamtiti četrdeset
sedam nasumičnih znakova?”